Različiti poslovi za različite uzraste
Najmlađa deca se najradije prihvataju posla. To je sve igra. Mi od njih ništa ne očekujemo.Deca u gradu i deca u selu imaju različite obaveze. I dok mi po gradovima mnogo fantaziramo kako i šta treba, deca na selu usvajaju znanja i obaveze i ne znajući da to čine. Oko toga se ne postavlja pitanje.
Kad je malac bio skroz mali, kad je imao oko 2 godine, voleo je da se igra tako što je slagao šerpe i poklopce. Video je od mene da ja tu nešto radim, pa je onda to i on radio. Voleo je da uređuje papuče i cipele. To je bila igra. Zvuk usisivača ga je užasavao, kao i većinu dece. Morali smo da pripitomimo tu „neman“. Primenila sam model one mame čiju sam decu čuvala. Kod nje sam videla da se može i da nije teško. Kada je rad igra, deca vrlo mirno uvažavaju sva pravila, kao što uvažavaju i pravila igre. Nisam se pravila pametna.
Koji kućni poslovi su primereni vašem detetu?
Kako je malac postajao stariji, usvajao je sve više. Uglavnom ne gunđa, ali ako može da bira, radije se bavi kuhinjskim poslovima: prazni mašinu za sudove, slaže čisto posuđe, cedi pomorandže i limun, prži jaja. Prženje je zahtevalo i to da nauči da upali plinski šporet. Pravilno paljenje šibice smatram jednom od važnijih veština.
Kad se sve to oko kuvanja završi, pravilo glasi da se kuhinja napusti u stanju u kom je zatečena. Dakle, čista i bez prljavih sudova okolo. Isto pravilo važi i za boravak u prirodi. Kada posle piknika pokupimo svoje stvari, pokupimo i svoje smeće.
Opasnosti u kući
Verujem da jedan broj roditelja štedi svoju decu kućnih poslova upravo zbog mogućih opasnosti. To stoji, zato treba da ih naučimo. Obrni-okreni, najveća opasnost ipak leži u neznanju.Po mom mišljenju, kuhinja je najopasnije mesto u stanu. Tu ima oštrih predmeta, pa onda, ima struje ili plina, vatre, nečega što je vruće, klizavo, zapaljivo. Zato – hrabro i oprezno.
Evo od čega zavisi da li će dete imati radne navike
Uticaj sredine
„A što ja moram, a moji drugari ne?“ Nemam tačan i dovoljno efikasan odgovor na ovo pitanje. Drugi su drugi.
Muški i ženski poslovi
Mnogo je stereotipa u vezi sa ovom temom. Slažem se da svi mogu, i da treba sve da rade. Hajde onda da to bude na nivou sklonosti. Treba nam organizacija, raspodela odgovornosti, kako se ne bi dogodilo da svi rade sve, a da niko nije uradio ništa. Na primer, ja nemam sklonost prema popravkama, iako umem kad moram. Moj muž nema sklonost ka kuvanju, iako ume kad treba. I tako se nekako dele poslovi.
