„Pošto im ne damo da to rade, pravimo novu grešku, jer deci dozvoljavamo da nekoliko sati provedu uz kompjuter”, objasnio je Rajović, jedan od autora Mensinog „NTC sistema učenja”, koji je u upotrebi u nekim našim, ali i stranim školama i vrtićima.
„U Srbiji, 70 do 90 odsto dece u svojoj sobi ima TV aparat, kompjuter, video-igre, a zna se da preterano gledanje televizije, igranje video-igri, može da ošteti razvoj ukupnih sposobnosti deteta”, upozorio je Rajović.
Prema njegovim rečima, najnoviji podaci otkrivaju da deca u Srbiji dnevno igraju po tri, četiri sata video-igre ili su za kompjuterom, što automatski znači da se smanjuju pojedine strukture mozga i to ne samo sinapse u kori velikog mozga, već i duboke strukture mozga.
Ukoliko dete koje dnevno provede nekoliko sati gledajući televiziju, uz kompjuter i video-igre nema druge kompenzatorne aktivnosti (trčanje, skakanje, provlačenje, boravak u prirodi…), onda gotovo sigurno ulazi u rizik za pojavu nekog od razvojnih poremećaja.
„Sve više je očigledan uticaj spoljašnje sredine i pogrešne stimulacije, pa je obaveza svih nas koji se bavimo ovim problemima – da edukujemo, pre svega, roditelje, a onda i vaspitače i učitelje”, smatra Rajović.
Izvor: Zelena učionica
