Šta kada dete krene počni da pravi probleme i baci roditelje u brige? Pročitajte ovu istinitu priču o roditeljskoj domišljatosti.
Piše: Maja Rogan
– Halo!
– Zdravo, Majo, ovde B. iz firme… Ukratko: da li ste slobodni sledeće srede?
– Da.
– Ovako, u sledeću sredu nam dolazi vrlo važan gost. Tražio je razgledanje. On je Izraelac. Molim vas, spremite istoriju Jevreja kod nas. Prošli put kada nas je pitao, mi nismo znali da mu kažemo. Naše vozilo, naš vozač čeka vas ispred „Hajata“ posle njegovog predavanja u 18.00 sati. Bitno je da ostavite dobar utisak, to nam je važno. U gužvi sam! Pozdrav!
– OK. Dogovoreno.
…
Maja Rogan
Gost mi prilazi ispred hotela.
– Dobar dan. Vi ste moj vodič?
– Da.
– Tako sam vas i zamišljao. Drago mi je. Želim sa vama da se dogovorim na početku vezano za turu.
Jako sam umoran, jer sam imao napornu sedmicu, molim vas skratite razgledanje na četrdeset pet minuta. Posle bih želeo negde pored reke da probam dobar čokoladni kolač i malo da ćaskamo.
Pročitajte i: Kako kontrolisati tinejdžera
– Važi, shvatila sam.
…
– Da li mogu da pogodim? Moji srpski domaćini sigurno su vam rekli da sam ja važan gost? Da li sam u pravu?
Ništa ne odgovaram, zadržavam dah i ne pokazujem reakciju.
– Čista intuicija! Ne morate da odgovorite, ali reći ću vam, ja sam tako jednostavan čovek, koji vodi normalan život. Posvećen sam poslu, a moja žena ima teži posao, ona brine o deci. Ovo što ja radim ili ovo što vi radite je med i mleko u odnosu na poziciju roditelja koji se bavi decom. Vi ste udati? Imate decu?
– Da, dvoje.
– Ja imam ženu i troje dece. Za moju ženu ja sam uvek kriv, šta god uradim, znam da sam kriv.
To vam je kao jevrejska sudbina, još od Zlatnog teleta, preko Isusa do Drugog svetskog rata. Uvek smo krivi. Svi upiru prstom u nas, uvek u centru pažnje i kada ima i kada nema razloga. Dežurni krivci.
– A šta je suština, ispod površine? – pitam.
– Mislim…Teško je biti manjina već više od dve hiljade godina. Hvala Bogu da i dalje opstajemo. Nema kukanja, sve što se čoveku desi zaslužio je, ako tako postavite život , onda je život Božiji dar. Ako počnete da se žalite, pretvorićete se u tugu. Mi da smo kukali, više nas ne bi bilo. Mora da se radi i uvek treba imati nove ideje… Siguran sam da niste čuli da su u najvećem broju dobitnici Nobelove nagrade Jevreji?
– A u čemu je vaša tajna?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Iskrena ispovest mame: Evo kako je zaista kad imate jedinca
Piše: Martina Friganović U jednoj od prošlih kolumna pisala sam o svojoj odluci, još uvijek ne definitivnoj, da ostanem na jednom djetetu. Dok još uvijek promišljam i razmišljam o eventualnom...
Kafić ili dečiji vrtić?
Evo divne prilike da se zamenjuju teze, da se bonton i sentiment nadmeću ko je bitniji, da oni koji imaju DECU smatraju da se samo zahvaljujući njima kugla zemaljska okreće,...
Kad čujem rečenicu „MENE MOJA DECA NE LAŽU“, moj regularni pritisak 90/60 skoči na 140/90!
DECA NE LAŽU! Koliko puta ste u životu izgovorili ovu rečenicu? „MENE MOJA DECA NE LAŽU!“ Nekad s naglaskom na „mene“. Nekad s naglaskom na „moja deca“. Ali, da ne...
Mama kako uvek znaš da li je to pčela ili muva?!
Jovana Bila Dubaić Dečija radoznalost Deca su po prirodi radoznala. Postavljaju milion pitanja na sat. Često nam je to dosadno, a smišljanje odgovora naporno. Ali, važno je da ne sputavamo...
Divno i poucno…s tim da mi ne mozemo da glumimo bankrot jer smo davno bankrotirali..bar vecina jeste. Dete mi je jos malo ali se iskreno nadam da cu imati pameti, snalazljivosti i snage da uspesno prebrodimo “lude” godine kada dodju.