Šta kada dete krene počni da pravi probleme i baci roditelje u brige? Pročitajte ovu istinitu priču o roditeljskoj domišljatosti.
Piše: Maja Rogan
– Halo!
– Zdravo, Majo, ovde B. iz firme… Ukratko: da li ste slobodni sledeće srede?
– Da.
– Ovako, u sledeću sredu nam dolazi vrlo važan gost. Tražio je razgledanje. On je Izraelac. Molim vas, spremite istoriju Jevreja kod nas. Prošli put kada nas je pitao, mi nismo znali da mu kažemo. Naše vozilo, naš vozač čeka vas ispred „Hajata“ posle njegovog predavanja u 18.00 sati. Bitno je da ostavite dobar utisak, to nam je važno. U gužvi sam! Pozdrav!
– OK. Dogovoreno.
…
Maja Rogan
Gost mi prilazi ispred hotela.
– Dobar dan. Vi ste moj vodič?
– Da.
– Tako sam vas i zamišljao. Drago mi je. Želim sa vama da se dogovorim na početku vezano za turu.
Jako sam umoran, jer sam imao napornu sedmicu, molim vas skratite razgledanje na četrdeset pet minuta. Posle bih želeo negde pored reke da probam dobar čokoladni kolač i malo da ćaskamo.
Pročitajte i: Kako kontrolisati tinejdžera
– Važi, shvatila sam.
…
– Da li mogu da pogodim? Moji srpski domaćini sigurno su vam rekli da sam ja važan gost? Da li sam u pravu?
Ništa ne odgovaram, zadržavam dah i ne pokazujem reakciju.
– Čista intuicija! Ne morate da odgovorite, ali reći ću vam, ja sam tako jednostavan čovek, koji vodi normalan život. Posvećen sam poslu, a moja žena ima teži posao, ona brine o deci. Ovo što ja radim ili ovo što vi radite je med i mleko u odnosu na poziciju roditelja koji se bavi decom. Vi ste udati? Imate decu?
– Da, dvoje.
– Ja imam ženu i troje dece. Za moju ženu ja sam uvek kriv, šta god uradim, znam da sam kriv.
To vam je kao jevrejska sudbina, još od Zlatnog teleta, preko Isusa do Drugog svetskog rata. Uvek smo krivi. Svi upiru prstom u nas, uvek u centru pažnje i kada ima i kada nema razloga. Dežurni krivci.
– A šta je suština, ispod površine? – pitam.
– Mislim…Teško je biti manjina već više od dve hiljade godina. Hvala Bogu da i dalje opstajemo. Nema kukanja, sve što se čoveku desi zaslužio je, ako tako postavite život , onda je život Božiji dar. Ako počnete da se žalite, pretvorićete se u tugu. Mi da smo kukali, više nas ne bi bilo. Mora da se radi i uvek treba imati nove ideje… Siguran sam da niste čuli da su u najvećem broju dobitnici Nobelove nagrade Jevreji?
– A u čemu je vaša tajna?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Otac koji nije mogao dati svojoj deci ono što nije dobio od svojih roditelja
Sedeli smo u dnevnoj sobi, imala sam sedam ili osam godina i domaći zadatak je bio da napišemo sastav na temu „Baka i deka – heroji mog detinjstva“. Kako sam...
7 vrsta odnosa majke i ćerke: A od toga kakvu vezu negujete zavisi u kakvu osobu će dete izrasti
Odnos majke i ćerke je veoma važan u životu svake žene. Majku niko ne može da zameni jer samo ona može da nam da bezuslovnu ljubav. Iako su neke karakteristike...
Da li sam dobra mama?
Piše: Ana Đorđević Pitanje koje se rađa najkasnije onoga dana kada iz uglavnom bezbrižnog praćakanja po plodovoj vodi, na (surov) svet stigne vaša mrvica, dušica, bebić, zlatić i sl. Pitanje...
Iskustvo jedne mame: Mislila sam da je izbacivanje sa časa davno iskorenjeno
Svi smo mi vlasnici bar jednog iritantnog tinejdžera s kojim ponekad teško izlazimo na kraj. A oni, brutalni kao nikad do sad sa svojih trinaest godina. To im je uglavnom...
Divno i poucno…s tim da mi ne mozemo da glumimo bankrot jer smo davno bankrotirali..bar vecina jeste. Dete mi je jos malo ali se iskreno nadam da cu imati pameti, snalazljivosti i snage da uspesno prebrodimo “lude” godine kada dodju.