Volela bih kada bi knjige, članke i slično iz oblasti pedagogije i psihologije, moralo da odobri bar 40-50 stručnih lica.
Verujem da knjigu koja sadrži rečenicu: „Po pravilu se u porodicama čija deca imaju problema događa nešto izuzetno teško“ NE BI odobrili.
Koje dete nema probleme? Poznajete li takve?
Poslušni su? To ne znači da nemaju probleme.
Posle se pitamo zašto roditelji guraju probleme pod tepih, kriju ih i stide se.
E pa zato što ih je neko polustručan ubedio da su dečije greške direktno i neopozivo povezane sa njihovim greškama.
A to je toooliko pogrešno.
Deca koja istražuju – greše.
Deca koja imaju stav – greše.
Deca koja „neće u kalup“ – puuunoo greše
Deca koja žele da se svide vršnjacima – greše…
Niti je dovoljno razvijen moral, ni strah, ni uzročno posledična veza, ni apstraktno mišljenje, niti znaju šta je prijemni i slično…
Samo ponekada, iza su ozbiljni propusti roditelja.
Deca treba puno da greše, ako su zdrava. Pa ne smemo toga da se stidimo!
Izvor: Detinjarije.com
