Odlomak iz knjige „Dekodiranje ljubavi“, Endru Tiz, Psihopolis
Možda su najveći problem za mnoge bračne parove današnjice upravo ogromna očekivanja koja i celokupna kultura i sami parovi po pravilu nagomilavaju na brak. Samo se prisetite raznih društvenih uloga koje se pripisuju bračnoj vezi: najbolji prijatelji, najbliža porodična veza, seksualni saigrači i ekonomski partneri, da navedemo samo nekoliko. Danas je toliko ekstravagantnih ambicija ugrađeno u brak da su to neki istraživači nazvali „kultom para“ – a taj kult je čak dokazao da može biti koban. Istraživanja su otkrila da su muškarci koji ubijaju svoje žene naročito snažno uvereni u ideju o pronalaženju srodne duše i u strogu monogamiju. Međutim, u tradiciji nije bilo tako, već su muž i žena bili samo supružnici, i ljudi nisu očekivali da njihovi partneri igraju brojne druge uloge, kao što je uloga najboljeg prijatelja.
Naravno, u prošlosti se brak zasnivao na mnogim aspektima, a ljubav je bila samo jedan od njih. Čitav splet sila – ekonomskih, religioznih i društvenih – gradio je međusobnu obavezanost između muškarca i žene, ali to se promenilo. Danas, na primer, manje žena rađa decu, a ekonomski je nezavisno više žena nego ikada ranije. Iz mnogo razloga, to je odličan društveni razvoj. Međutim, to isto tako znači da čak i ekonomske i roditeljske veze koje su nekada spajale muža i ženu u zajednicu danas nestaju. Kako te tradicionalne veze slabe, jedino što partnere drži zajedno jeste ljubav, a to je vrlo slaba slamčica za tako velik teret. Kada su sve druge veze otrgnute, brak zavisi jedino od ličnog zadovoljstva – ili, da to nazovemo lepšim imenom, od ljubavi. Takva promena je samo pogoršala problem. Što više verujemo u zamisao da brak treba da bude najveći izvor našeg zadovoljstva, to ćemo neizbežno biti sve nezadovoljniji samom bračnom vezom. U ranim sedamdesetim je procenat muškaraca koji su svoj brak opisali kao „vrlo srećan“ bio sedamdeset odsto. Do sredine devedesetih je taj procenat spao na šezdeset četiri. Žene su iskusile slično opadanje: procenat „veoma srećnih“ je sa šezdeset sedam spao na šezdeset dva. Nije slučajno što se to odigralo u isto vreme kada je ljubav uzdignuta na položaj ključnog elementa braka.
Mi, u najmanju ruku, moramo shvatiti da brak neće rešiti sve naše životne probleme. U knjizi Opšta teorija ljubavi (General Theory of Love), autori izjavljuju: „Kada se i prihvate zasnivanja odnosa, Amerikanci otkrivaju da su godinama obučavani u pogrešnoj veštini. U svojoj zaslepljujućoj uverenosti u značaj forme nad suštinom, naša kultura slavi prolaznost zaljubljenosti dok zanemaruje važnost voljenja.“ Zapravo, i sama veza, sa svim dobrobitima koje donosi, stvara niz problema – u tolikoj meri da je jedan psiholog brak nazvao „fabrikom sukoba“. I evolutivna psihologija nudi malo utehe onima koji bi želeli da veruju kako je srećan brak jednostavna i prirodna stvar. Kako je primetio Dejvid Bas: „Prirodna selekcija nije stvorila ljude za ugodan saživot u bračnom blaženstvu. Ljudi su stvoreni za pojedinačno preživljavanje i genetsku reprodukciju. Psihološki mehanizmi nastali usled tih bezobzirnih kriterijuma često su sebični.“
Iako uspešan brak donosi razne vrste divnih blagodeti, svi ćemo imati mnogo veće šanse da postignemo taj cilj ako spustimo svoja očekivanja o tome šta će nam brak pružiti. Zapravo, može se reći da bi nam bilo bolje kada bismo u svim oblastima snizili svoja očekivanja. Jedno istraživanje o zadovoljstvu životom pokazalo je da su Danci u tome nadmašili internacionalnu konkurenciju. Kao razlog se, između ostalog, navodi i to što oni konstantno imaju niska očekivanja od budućnosti. No, da se vratimo na pitanje ljubavi: ona nije nešto za šta ne treba da marimo kada stupamo u brak. Međutim, sama ljubav nije dovoljna. Možda glavno pitanje nije zašto se gotovo polovina naših brakova okončava razvodom već, kada uzmemo u obzir naša preterana očekivanja, kako uopšte polovina brakova uspeva da opstane.
Dekodiranje ljubavi
Otkrića nauke o privlačnosti
Jednostavna pretpostavka od koje polazi knjiga Dekodiranje ljubavi jeste da je, uprkos uvreženoj predrasudi, naša aktuelna predstava o traženju ljubavi sasvim pogrešna, a nauka nam može pružiti mnogo značajnih uvida i pomoći nam da razumemo svoju potragu za ljubavnom vezom. Knjiga se bavi nečim za šta svi mislimo da dobro znamo – pitanjem kako pronaći ljubav – i otkriće nam da su mnoge naše pretpostavke pogrešne. Istraživači su u poslednjih nekoliko godina obelodanili mnogo iznenađujućih otkrića. Na primer, da li ste znali da u kafićima obično žene prave prvi korak? Da li ste znali da su muškarcima privlačnije žene koje ovuliraju? Da prestrašivanje može izazvati jednaku privlačnost kao i zavođenje? Da žene koje stavljaju parfeme sa cvetnim i začinskim notama deluju pet kilograma lakše od svoje stvarne težine? Autor kaže da on svakako nije imao pojma o svemu tome – sve dok nije započeo svoje istraživanje.
- Šta nam o privlačnosti otkrivaju savremena psihološka istraživanja??
- Zašto biramo jednu određenu osobu a ne drugu?
- Zašto dvoje ljudi prestanu da se vole?
- Ili, zašto dvoje ljudi ostanu u srećnom braku?
- Kako nam u stvarnom životu mogu pomoći naučna saznanja o: osmehu, kontaktu očima, nesvesnom, ženskoj moći, bračnom tržištu….
Sjajno štivo, more izuzetnih informacija predstavljenih na duhovit način, o tako važnim i ozbiljnim stvarima koje nas često muče.
Zoran Milivojević, psihoterapeut
Izvor: Detinjarije.com
Dobar brak: Zašto ljubav nije dovoljna
Kada ljudi biraju svog partnera treba da razmišljaju o svom i partnerovom konceptu veze: ako su razlike nespojive, bez obzira na to kolika je privlačnost, strast i ljubav, par neće moći da uspostavi dugoročniji stabilan odnos
Romantični konzumerizam: Moderan brak sveo se na potrošnju partnera
Postulati potrošačkog društva – „lična korist, niski troškovi, pravo na robu i osiguranje od štete” – prenose se i na naše ljubavne veze.
