Kada ljudi biraju svog partnera treba da razmišljaju o svom i partnerovom konceptu veze: ako su razlike nespojive, bez obzira na to kolika je privlačnost, strast i ljubav, par neće moći da uspostavi dugoročniji stabilan odnos
Autor: Zoran Milivojević
Ljudi nekada veruju da je ljubav moćna sila koja može da ljude promeni, izleči, da ubrza njihov emotivni razvoj, da ih motiviše da urade nešto što inače ne bi uradili. Iz tog uverenja sledi drugo, a to je da ako neko nekoga zaista snažno voli da će učiniti sve da mu se prilagodi kako bi sa njim ostao u odnosu ljubavi. Drugim rečima, razlike nisu važne, važno je da se snažno voli i sve će biti u redu. U stvarnosti, to nije tako: razlike jesu važne, a ljubav nije dovoljna.
Najvažnije su one razlike između ljudi koji se vole koje se odnose na to kako oni zamišljaju zajedničko funkcionisanje, vezu ili brak. To jednostavno znači da svaki čovek ima neku svoju predstavu o tome kako treba da se ponaša on, a kako njegov partner sa kojim je u ljubavnoj vezi ili braku. Tu predstavu zovemo „koncept veze”.
Očekivanja i popuštanja
Kada se partnerovo ponašanje ne uklapa u osobin koncept ljubavne veze, kada nije u skladu sa njenim očekivanjima, ona počinje da se oseća neprijatno i počinje da misli da nešto nije u redu u vezi, da je partner ne voli dovoljno. Zbunjuje je što partner tvrdi da je voli, a ponaša suprotno od načina na koji bi trebalo da se ponaša osoba koja voli. Zato protestuje i ljuti se na partera zahtevajući da on promeni svoje ponašanje i da počne da se „ispravno” ponaša. Ako partner popusti i uklopi se u osobinu predstavu o tome kako ljubavna veza treba da izgleda, osoba ponovo počinje da se oseća voljenom i da vezu doživljava udobnom.
Problem je u tome što i partner ima svoj koncept ljubavne veze koji se u datom aspektu razlikuje od osobinog. Sa istim pravom sa kojim osoba traži od njega da promeni ponašanje da bi se osetila voljenom, on traži od osobe da ona promeni ponašanje da bi se on osetio voljenim. Tako nastaje situacija u kojoj su i jedno i drugo „opravdano” ljuti, pokušavajući na razne načine da „uteraju” ono drugo u svoj koncept ljubavne veze. Kako se ovi konflikti hronično ponavljaju, veza ulazi u krizu i postaje nestabilna.
Što se ljudi više vole, to im više smetaju međusobne razlike u predstavama o ljubavnoj vezi. Tako ljubav, umesto da pomogne da se stvari smire, dodatno pojačava važnost neslaganja u vezi. Nestabilne veze su veoma naporne jer u njima partneri ponavljaju cikluse u kojima se smenjuju periodi stabilnosti i nestabilnosti. A kada raskinu ili se razvedu, ljudi to čine ne zato što im nije stalo, nego zato što im jeste stalo, ali ne mogu da naprave zadovoljavajuću vezu.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Zoran Milivojević za „Politiku”: Hrabrost u svakodnevnom životu
Nečija hrabrost je osobina koja dolazi do izražaja u teškim vremenima u kojima je ugrožen ljudski život: elementarne nepogode, rat itd. Međutim, da li je hrabrost osobina koja je potrebna...
“Radim od kuće, a pare mi samo nestaju, mislila sam uštedeću, ali trošim više nego pre”
Pandemija korona virusa promenila je naše života iz svih uglova, a njen uticaj na kućni budžet bio je neizbežan. Sećate se sigurno gužvi u prodavnicama hrane s početka zdravstvene krize....
Odgajanje mog sina zajedno sa bivšim mužem je najteža stvar koju sam ikada uradila
"Godinama čekam da neko otvoreno kaže kako to izgleda kada razvedeni roditelji odgajaju dete zajedno." Godinama čekam da neko otvoreno kaže kako to izgleda kada razvedeni roditelji odgajaju dete zajedno....
Mamina mama je više vezana za unuke od tatine mame, kažu istraživanja
Imati unuke pravi je dezert života, pročitala sam jednom. Gledajući svoje roditelje kako u mojoj deci uživaju, potpuno shvatam ovu izreku. I to, baš uživaju. Upijaju svaki trenutak, kao da...
Nema komentara.