Piše: Željka Kurjački Stanić, psiholog i psihoterapeut
Sa detetom i mi rastemo kao osobe. To tako ide.
Nije zamišljeno da mi radimo na sebi, pa završimo taj posao, i onda rodimo decu i budemo savršeni roditelji, onako po svojoj meri, u svakom datom trenutku na visini zadatka.
Ne ide to tako.
Nego radiš na sebi, pa dobiješ bebu, pa tek onda shvatiš koliko si pun rupa i mana i slabosti i koliko ti još posla predstoji.
Ali postala si roditelj, pa to shvatiš kao inicijalnu kapislu da bogatiš svoj život!
Ima li lepše, jače, slađe motivacije da od sebe počneš da očekuješ više, nego kada dobiješ bebu? Postala si mama, superheroina. Sada te ništa ne bi trebalo zaustaviti da počneš ozbiljne pripreme da upišeš taj fakultet koji si želela ili da praviš dobar plan da u neko dogledno vreme u budućnosti počneš taj svoj mali privatni biznis koji želiš. Ili da počneš da učiš jezik ili proplešeš neki ples, tek za svoju dušu.
Deca su inspiracija, ako ih tako doživimo. Tužno je shvatiti majčinstvo kao žrtvovanje i gubitak sebe. Majčinstvo je izazov da od sebe zatražiš još svega. Još snage, zdravlja, sreće, uspeha. Kroz majčinstvo se raste.
Neki ljudi su imali sreću da im se rodi mirno, odgovorno, saradljivo dete. Ne govorim o uplašenom detetu ili detetu „ubijenom u pojam“. Nego pričam o zdravom detetu rođenom sa takvim lepim temperamentom.
Sa takvim detetom možeš da se lako dogovoriš da te drži za ruku kada idete pored puta i da znaš da ti se neće oteti. Mogao bi glat da ga sa pet godina ostaviš samog u kući i da si sigurna da će sve biti ok (ipak nemoj). Ne brineš u pubertetu da će sesti u kola sa nekim pijanim ili neželjeno ostati trudna. Sa takvim detetom pored sebe možeš da čitaš knjige, kuvaš, završavaš fakultete, sediš u kafiću sa drugaricom i mirno razgovaraš.
Uživaj u slobodi koju imaš, imajući takav dar od Boga.
Ali uz takvo dete se ne raste kao osoba, ne mnogo.
Raste se uz ono dete koje te izludi plakanjem, inaćenjem. Gde provodiš svako veče, kada ga staviš da spava, u razmišljanju zašto je plakalo, zašto se ljutilo i šta možeš drugačije da uradiš. Pa čitaš knjige, pretražuješ Internet, pitaš starije, mudrije, drugarice i stručnjake. Gde svakog dana moraš da tražiš načine da budeš mama onakva kakva želiš da budeš.
Uz takvo dete imaš možda, ako te Bog pogleda, sat ili dva dnevno za sebe dok je malo.
Ali, ohohooo bato, kako dobro onda iskoristiš tih sat ili dva!
Nikada u mirnodopsko vreme, ono vreme pre nego što si postala mama, ne bi mogla tako iskoristiti tih slobodnih nedelju dana, kako umeš tih sat vremena sada!
Možda ti ne izgleda tako dok borba traje, ali uz takvo dete postaješ snažna, prekaljena, mudra, organizovana.
Tako se meni čini majčinstvo. Kao najlepši razlog da počnemo da rastemo!
Izvor: Željka Kurjački Stanić
