Zbog manjka fizičke aktivnosti i kalorijske potrošnje zimska ishrana bi trebalo da se razlikuje od letnje.
Supe od povrća i mesa kao i variva od sezonskog povrća idealan su obrok za mališane zimi jer im daju sve potrebne minerale i vitamine, ali veoma je važna i masna riba zbog vitamina D.
Deca se zimi manje kreću, manje su izložena sunčevim zracima ali i sklonija prehladama jer je zimski preriod poznat kao vreme virusa. Zbog toga njihov organizam treba ojačati ishranom, a kako – savetuje nutricionista Mirna Trumbetaš.
Zbog manjka fizičke aktivnosti i kalorijske potrošnje zimska ishrana bi trebalo da se razlikuje od letnje. Uravnotežena i zdrava ishrana koja se bazira na raznovrsnoj hrani osiguraće dečjem organizmu potrebne hranljive sastojke i optimalan unos energije.
Tokom zime izbor svežih namirnica je ograničen, pa dečju ishranu treba organizovati tako da polovinu čine ugljeni hidrati – voće i povrće i cela zrna žitarica i njihovi proizvodi. Drugi deo ishrane treba da čine dobri izvori masnoće kao i belančevine koje se lako vare, poput crvenog i belog mesa, jaja i mlečnih proizvoda i ribe.
“U zimskom periodu, kao i vreme virusa i prehlada, važno je obogatiti ishranu vitaminima C i D. Deci je potrebno nuditi što više sezonskog voća, poput citrusa, šipka i kivija, jer im ono pruža vrlo važan vitamin C. Deca često ne vole sirovo voće i povrće, ali im ga zato možete pripremiti u obliku sokova i smutija. Važna je i hrana bogata vitaminom D, kao što je masna riba, obogaćeno mleko, ali i dodaci ishrani, s obzirom na to da se zimi ne izlažemo dovoljno suncu.
Ipak, najvažnija je masna riba i treba je što više konzumirati. Decu treba od malih nogu privikavati i na kiseli kupus i kiselu repu. Tu su i salate, zeleno lisnato povrće – raštika, slatki kupus, karfiol, brokoli… “, objašnjava nutricionista Mirna Trumbetaš.
Kod zimske ishrane vrlo je važno jačanje imuniteta i održavanje toplote u organizmu, pogotovo nakon dužeg boravka na hladnoći.
“Za brzo zagrevanje organizma svakako preporučujem supe. Odličan su izbor za zimske dane. Mogu biti i mesne i povrćne (npr. od bundeve, karfiola ili brokolija). I variva su za preporuku, i to od sezonskog povrća – raštika, kupus, pasulj…
U variva i supe možete staviti i suvo meso”, objašnjava Trumbetaš dodajući kako je teža hrana svakako pogodna za ove hladne zimske dane.
“Odličan izvor energije za ručak ili večeru može biti i pečeno, bareno ili kuvano korenasto povrće kao što su šargarepa, zimska bundeva, batat i krompir. Bundeva je bogata vitaminom A i karotenoidima, koji čuvaju zdravlje, podižu imunitet i održavaju kožu zdravom, a i dobar je izvor vlakana. Većina bundeva ima slatkast ukus i deca će je bez problema prihvatiti.
Batat je takođe izvor vlakana, prepun vitamina A i kalijuma. Neizostavan deo prehrane zimi temelji se i na zimnici, a tu spadaju kiseli kupus, paprika, pečurke, krastavci, paprike i cvekla… Ove namirnice obiluju probioticima, koji obezbeđuju dobro varenje, a imaju i puno vitamina C.
I na kraju, ističe nutricionista, doručak je izrazito važan i nikako ga ne bismo smeli preskakati, pogotovo tokom zime. Njime se u organizam unese 40 posto dnevnih energetskih potreba. Deca koja ne doručkuju često imaju slabiju koncentraciju i pospanija su od vršnjaka. Na primer, doručak od žitarica celog zrna ne goje, a daju organizmu potrebnu energiju. Takođe, dobar doručak zimi je i kajgana jer deci daje dovoljno energije da izdrže do ručka”.
Mala velika pravila dečje zimske ishrane
Jesti od jutra
Doručak se ne sme preskakati jer se njime unese čak 40 posto dnevnih energetskih potreba
Protiv bolesti
Masna riba, bundeva i citrusi organizmu će obezbediti dovoljne količine vitamina A, C i D.
5 obroka na dan
Deci školskog uzrasta potrebno je pet obroka; doručak, ručak, večera i dva međuobroka. Treba ih uzimati u pravilnim vremenskim razmacima. Deca slede primer roditelja, pa ako u kući nema voća, ne treba očekivati ni da će ga zavoleti.
Dodaci ishrani – kada se daju?
Deci koja jedu slabije treba davati neki multivitamin i kapsulu omega-3 masnih kiselina, ali s vitaminima ne treba preterivati niti ih davati na svoju ruku. Posavetujte se sa stručnjacima jer i predoziranje može biti štetno, a važno je znati šta deci tačno fali od vitamina.
Izvor: 24sata.hr / Zelena učionica
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Voće sasvim zadovoljava dečiju potrebu za šećerom
Teško je zabraniti mališanima da jedu čokolade, sladoled i ostale slatke zanimacije, ali istraživanja pokazuju da je neophodno da se bar njihov unos svede na manju meru. Stručnjaci upozoravaju da...
9 saveta za uvođenje čvrste hrane
U uzrastu od četvrtog do šestog meseca beba je spremna za uvođenje čvrste hrane. Mi vam donosimo nekoliko saveta kako bi se beba što pre navikla na nju. UVOĐENJE ČVRSTE...
Većina roditelja ne ume da proceni količinu šećera u hrani
Čaša soka od pomorandže i ovsena pločica na prvi pogled se čine kao zdrav jutarnji obrok za decu, ali naučnici sa Instituta Maks Plank upozoravaju da obe stvari mogu biti...
Da li je svinjska mast zaista zdravija od putera?
Britanska nutricionistkinja Džo Travers ističe da svinjska mast sadrži takozvane "dobre" mononezasićene masnoće, koje su ranije smatrane štetnima. Ona smatra da bi ove masnoće mogle da budu zdravije od putera....
Nema komentara.