Majke su zvocare
Godine 1995. Milica napušta školu i otvara privatni vrtić, piše, podučava. Zanimljiva su i njena zapažanja o tome kako ljudi reaguju na ono što govori, radi, o čemu piše.
– U početku sam bila začuđena jer su me majke zvale i govorile: „Sve je to lepo napisano, ali ne znam odakle da krenem…“ Dugo mi je trebalo da shvatim da nije upotrebljen dobar glagol: zna ona, ali nešto se isprečilo. Šta? Isprečilo se izgubljeno poverenje. Nije problem u tome što ona ne zna odakle da krene, nego u tome što je izgubila kredibilitet. I šta sad treba da se dogodi da krenemo od početka?
Predlažem da roditelji zajedno čitaju moj bukvar, sve je unutra, pravljenje dogovora o tome kako ćemo, šta ćemo. Početak može da bude i pravljenje zajedničkog plana. Najveći problem i najveći broj sukoba u porodici nastaje zbog rada, odnosno nerada, a rad je i kada dete uči, i kada sprema kuću, i kad pere zube, i kad sprema svoju sobu, i kad baca đubre… Problem je u tome kako smo prilazili vaspitanju dece. Sve je bilo ili milom ili silom. Dakle, sada treba revitalizovati osnovni nagon za radom, ljubav prema učenju, prema svojoj sobi, prema svom telu.
– Treba sesti sa decom, ispisati sve moguće poslove, neka i najmlađi član bira šta će da radi. E sad, zamislite šta se dogodi! Dogodi se da deca hoće, a neće mame. Mame su veliki problem. Zovu me i kažu da ne mogu više da izdrže u svojoj kući, da su robinje, a u stvari izigravaju žrtve. A kad muž i deca, čak i ona najmlađa, pograbe poslove, majka ima potrebu da dominira rečima. Ona postaje nasilna verbalno, a kad se malo odmori, smulja onaj plančić negde i razori dogovor. Neverovatna manipulacija dešava se u porodici, a zatim se prenosi u školu, na radno mesto – objašnjava Milica.
Muškarci bez vlasti
– Muža, koji je do samo pre nekoliko godina bio na vrhu porodične piramide, nemilosrdno spuštaju s nje, u stvari piramida se urušila, a s njom i otac. Kad se pada sa vrha, mnogo boli. U čudu se našao muškarac, vekovni gazda. Danas on samo pokušava da sam odbrani svoja prava jer su se svi urotili protiv njega, a stali na stranu žene i deteta. Muž je poprilično zbunjen jer pamti da se majka tradicionalne porodice retko žalila ocu i da je mnogo šta u vaspitanju rešavala sama. Zvocanje žene i nemirluci dece dodatno ga opterećuju. Vidi on da ženu i decu podučavaju televizija, štampa, razne organizacije. Zašto niko nije pripremio muškarca za gubitak vlasti u porodici? Pitanje i nije šaljivo kako se čini. Zbilja je morala postojati psihološka priprema muškarca za njegov novi položaj u porodici i društvu.
Mladi muškarci gledaju sudbinu savremenog oca i ne pada im na pamet da osnivaju porodice, što dodatno frustrira devojke i stvara nove oblike nasilja među mladima. Ima li izlaza iz tog haosa? Vrata koja vode izlazu prva će otvoriti žena. Sudbina sveta je u rukama stvaralačke žene. Kada se to dogodi, sve će biti podređeno zdravoj porodici, zdravom potomstvu. Biće prirodno da majka danas bude stvaralački lekar, političar, dok muž neguje decu, da sutra on bude stvaralački profesor, inženjer, dok ona s puno ljubavi čini ono što je on činio juče družeći se sa decom. Znam da ima žena koje će bolno uzviknuti: „Zar da opet mi držimo tri stuba kuće, a jedva smo čekale da se toga oslobodimo?“ Za početak, da – kaže Milica i konstatuje da će savremena žena pomoći savremenom muškarcu da s lakoćom dostigne duhovnu harmoniju koja će biti u skladu sa materijalnom lepotom koju su zajednički stvarali vekovima.
U nastavku: Osnovni principi stvaralačkog vaspitanja
