Osnovni principi stvaralačkog vaspitanja

Dobrota, ljubav, radost karakterišu stvaralačku porodicu – kaže Milica Novković, osnivač Centra za stvaralačku porodicu

Danas više nije važno da li je dete lepo vaspitano, sposobno da kaže dobar dan, hvala, do viđenja. Danas deca gotovo ne znaju da takve reči postoje u našem jeziku. To se može oprostiti, ali kako oprostiti sebi kao roditelju što si uveo dete u realnu i virtuelnu agresiju, u pohlepu, lenjost, laganje, otuđenost od sebe i porodice, u bolesti poput bronhijalne astme, dijabetesa, visokog pritiska – kaže Milica Novković. Sve to posledica je autoritarnog vaspitanja, koje se kod nas odomaćilo poslednjih decenija. Srećne tradicionalne porodice, smatra Milica, u kojima ima povremene prinude i ljubavi, danas gotovo i ne postoje. Nasuprot autoritarnim modelima stoji stvaralačko vaspitanje.

– Porodica koja je uspela da uđe u stvaralačko vaspitanje, koja je utemeljila svoj život na ljubavi i dobroti, postala je originalna, nova, uvek sveža, neponovljiva, slobodna, uvek u skladu sa božanskim principima. Stvaralačka porodica je prava slobodna porodica koja nikada ne zloupotrebljava slobodu, jer je stvaralačka sloboda uvek kontrolisana ljubavlju i dobrotom – kaže Milica Novković, koja već tri decenije uči ljude o stvaralačkoj porodici. Njen „Porodični bukvar“ mnogim porodicama doneo je novi početak, ljubav, radost.

Na pitanje kako stići do stvaralačkog vaspitanja, odgovara da se prvo mora prepoznati suprotnost – autoritarno vaspitanje koje karakteriše pet osnovnih modela: nagrađivanje, kažnjavanje, prezaštićavanje, verbalizam, zloupotreba imitatorskog oblika učenja.

– Prvi od pet autoritarnih vaspitnih modela jeste nagrađivanje deteta, tačnije njegovo uslovljavanje: ako uradiš ovo, dobićeš ono.

– Drugi je kažnjavanje, prinuda bilo koje vrste. To može da bude i batina, iako je zakonom zabranjena, a može i ucena: aha, nisi to uradio, onda nećeš dobiti obećanu nagradu.

– Treći vaspitni model je prezaštićavanje deteta od rada: neka, sine, mama će; škola ti je teška, ajde lepo preko veze da dobiješ dobru ocenu. Deca, prezaštićena od rada, reda, života, postaju užasna, pa mi roditelji često govore: „Ne mogu mu ništa, valjda će, kako raste, biti bolje.“ Znači, puštamo da sve ide anarhično, a kada vreme prođe i dete postane agresivno i pohlepno jer ga stalno uslovljavaju, lenjo telom, nesvesno, bezosećajno, roditelji kažu: „Ma kako, sve sam mu dao, a on meni tako vraća.“

– Četvrti model je verbalizam, prazne reči, kada od nekoga tražite da bude moralan, pošten, dobar, vredan, ali u nemoralnim, autoritarnim uslovima. To su prazne reči, ono čuveno: ajde, sine, lepo da razgovaramo! Skrenete detetu pažnju na to da nemate novca, a ono vam opet traži, ili da već ima 12 godina, a ništa ne radi u kući. Dete vas, naravno, ne razume jer ste ga do juče prezaštićavali, donosili mu hranu u krevet, puštali da ništa ne bude kako treba.

– Peti model je zloupotreba, ali imitatorskog oblika učenja. Tu se misli na zloupotrebu koja je najjača u negativnim virtuelnim i auditivnim sadržajima. Upotreba bi bila kada dete imitira dobre stvari, ali današnja porodica je u kandžama virtuelne i auditivne stvarnosti koja nudi potpuno negativne sadržaje, i jasno je da je to imitiranje nakazno.

U nastavku: Dete nisu pitali da li hoće na presto

1 2 3 4 5 Sledeća strana

Podeli tekst: