Kada valja potražiti pomoć
Ako je vaše dete lenjo, neposlušno. Ako neprestano traži da mu nešto kupujete. Ako je emocionalno neosetljivo ili preosetljivo. Ako je bolešljivo. Ako živi noću, a danju spava. Ako sate provodi u igraonicama, kladionicima, pred televizorom, pored telefona. Ako ne uči, a dobija petice. Ako mnogo uči, a rezultati su slabi. Ako vas partner ne razume. Ako se neprestano svađate. Ako pravite greške u vaspitanju. Ako ste pred razvodom ili razvedeni, a teško se usaglašavate oko vaspitanja dece. Ako su suprug ili supruga nezainteresovani za vaspitanje dece. Ako vaša partnerka nasilno pokušava da napravi papučića od vas. Ako je vaš partner nasilan, ljubomoran…
– Ne mogu a da ne navedem najsvežiji primer nesrećne porodice dečaka starog petnaest godina – kaže Milica. – On odbija da ide u školu i kaže da mu školsko znanje ne treba. Kaže da uspešno, savršeno igra virtuelni fudbal i da će postati veoma plaćen fudbaler u Milanu, samo ima problem što roditelji neće da mu kupe kartu do tamo. Zaprepašćeno sam ga upitala u kojem realnom klubu trenira. Ni na poljančetu nije pikao loptu. Na moje „ali“ dečko reče da nema veze što u realnom životu ne igra fudbal. Na ekranu to radi savršeno i samo mu treba zeleni teren u Milanu da pokaže svoje umeće. Da li možete da zamislite kolika je virtuelna prinuda izvršena nad dečakom, koliko je sati zdravog života izgubio uz ekran? Virtuelna prinuda izbrisala je prirodni potencijal tog deteta, njegov izborni program.
Ukoliko u vaspitanju deteta dominira prinuda, stvara se podređeni tip deteta: povučeni dete „krpa“ i agresivni tip. Tip dete „krpa“ nastao je iz večito podređenog položaja u porodici. Maltretiran, omalovažavan, frustriran i uvek poređen sa „boljim“ bratom ili sestrom, zvezdom u porodici, vremenom se isključuje iz porodičnih aktivnosti i otuđuje od nje… Čega god da se lati, u bilo kom pravcu da krene, roditelji vrše pritisak na dete s ciljem da promeni aktivnost i smer kretanja. To dovodi do gubitka volje za radom, za druženjem i samoinicijativom. Dete „krpa“ nije naivno kada se nađe u blizini sebi sličnog deteta, ali još povučenijeg od sebe. U momentu će primeniti model ponašanja koji dobro poznaje…
Roditelji treba da i sami proveravaju vlastitu negativnost i to iskrenim priznanjem – koliko ste se danas radovali. Radost je prirodan pratilac stvaralačke, humane svesti čoveka i zato treba da proverite koliko ste dugo danas imali osećanje radosti, zadovoljstva. „Test“ je jednostavan – samo dovršite sledeće rečenice: „Radovao sam se: susretu sa… pozivu… razgovoru sa… “
Ljiljana Sinđelić-Nikolić
Izvor: Sensa magazin
