Kad je moja ćerka bila beba i kad bismo se usred noći budili zbog nje, deo moje rutine za njeno ponovno uspavljivanje podrazumevao je da je položim u krilo dok joj obuhvatam glavu rukama i njišem noge s jedne na drugu stranu. Gledala bih kako joj meki obrazi nežno lupkaju o moje dlanove i kako joj se kapci sami sklapaju od umora, i pomislila istovremeno dve veoma jednostavne stvari:
1. Kako je lepa.
2. Molim te, za ime Boga, zaspi.
Besane noći koje idu s roditeljstvom umeju da podele naše emocije u dva potpuno oprečna smera. Moj suprug i ja često govorimo da nikad ranije nismo osetili toliko žestoku mešavinu obožavanja i čiste frustracije kao tokom mnogih od tih buđenja u dva ujutro. Mnogi roditelji osećaju grižu savesti zbog tih osećanja, ali teško ćete naći roditelja koji se nije provozao tim toboganom.
Verovatno je zato “Go The F*ck To Sleep”, urnebesna (i istinita kao sam đavo) knjiga Adama Mensbaha toliko popularna. Ona je, između ostalog, uspela da dočara osećaj koji je doživeo svaki roditelj dok uspavljuje decu. Jednostavno rečeno —”Znam da nisi žedan. To su gluposti. Prestani da lažeš.”
A to osećanje je univerzalno. I zbog toga sam zahvalna što sam imala priliku da pričam sa roditeljima iz različitih kulturoloških sredina i koji su pomogli da mi sve to izgleda normalno. Jer, bilo da dele vašu zabrinutost oko detetovog sna ili imaju neke posebne rituale koji su im pomogli u životu, postoji jedna nit koja se provlači kroz sve njihove priče: proživeli su to, saosećaju sa vašim bolom i zaista postoji svetlo na kraju tunela.
MILANA PEREPJOLKINA, SOL LEJK SITI, JUTA (RUSKOG I ROMSKOG POREKLA)
U ruskoj kulturi veoma je rasprostranjena upotreba biljnih čajeva. Koriste konkretne čajeve za svako zdravstveno stanje – na primer, kamilica se koristi za opuštanje i dubok san. Ako imaju problema sa spavanjem, deci se pre odlaska u krevet da šolja čaja od kamilice sa kafenom kašikom meda. Kad je dete već u krevetu, neki član porodice — obično baka ili deda, pošto baka ili deda borave kod porodice — čitaju mu bajke ili pevaju pesme.
Ja sam delom i Romkinja, a kod nas je tradicija da porodica ima jedan krevet za roditelje i za svu decu. Deca nemaju problema da zaspu zato što se osećaju bezbedno. Kad sam kao dete posetila romsku stranu svoje porodice, bila sam iznenađena kad sam videla da čitava porodica ima samo jedan krevet. Isprobala sam obe ove prakse sa ćerkom. Kad je bila mala, spavala je u krevecu koji je stajao odmah uz moj krevet i sve dok nije postala tinejdžerka, pred spavanje sam joj pričala priče i pevala joj pesme. Davala sam joj i čaj od kamilice kad je trebalo. Sada je odrasla osoba, ali i ga dalje pije ako joj je potreban dubok san.
