MOHIT I SUGANDI SAČANANDANI, HAJDERABAD, INDIJA
Popularan način za uspavljivanje bebe na mnogim mestima u južnoj Indiji jeste tako što se beba stavi u tradicionalnu nosiljku napravljenu od majčinog sarija. To umiri bebu dok spava jer može da prepozna majčin miris. Potom nežno njišemo bebu i pevamo joj uspavanku. Bio je mučan zadatak naterati našu ćerku Trišu da neko vreme ostane na leđima, pa čak i samo da legne, dok je bila beba. Budila bi se svakih nekoliko sati bilo da je dan ili noć.
Triša je imala poseban ritual pred spavanje. Pre nego što bismo je stavili u krevet, zamračila bih sobu od svakog izvora dnevnog svetla, ali bih pazila da ipak ne ostane u potpunom mraku. Potom bih je držala uz sebe dok bih je ljuljuškala na stolici. Moj muž i ja bismo joj pevušili uspavanke dok je ljuljuškamo na stolici ili u nosiljci. Ona i dan-danas voli da sluša iste te uspavanke — a sada ima šest godina.
Kao beba, uvek je želela da je držimo čvrsto uz sebe i da oseti naše prisustvo. I zato bih je ponekad, nakon što bih je položila u krevetac, pokrila svojim šalom umesto ćebencetom. Čak i najtiši zvuk bi je probudio, tako da su svi ukućani hodali na prstima oko nje dok je spavala. Ali umirujući zvuci aplikacije po imenu Beli šum — zvuci kiše ili potoka — na kraju su joj pomogli da bolje spava.
