Neka dete „vodi“. Svakoga dana provedite neko vreme tako da je dete „centar sveta“, savetuje Džojs Nolan Harison, psihijatar specijalizovan za rad sa decom i adolescentima u Džons Hopkins bolnici. Neka to vreme bude samo za vas, bez ometanja, odložite smartfon, ne odgovarajte na mejlove, i budite „licem u lice“ sa detetom. Poklonite mu punu pažnju, neka dete izabere šta želi da radi, igrajte se onako kako ono želi, ne onako kako vi mislite da treba. Ovo nije ništa novo, ali u današnje vreme mnogim roditeljima je ovaj koncept stran. Neka to bude makar pet minuta u toku dana, ali vaših zajedničkih pet minuta, tokom kojih nećete razmišljati ni o čemu drugom. A posle nekog vremena, videćete da ni vama zapravo nikad nije dosta takve igre. Ako imate više dece, posvetite pažnju svakom od njih odvojeno. Kombinujte vreme za igru samo ako oni izraze želju za tim.
Ovome morate da naučite decu:
Naučite ih da je i neuspeh deo života. Ovo je verovatno jedan od najtežih zadataka za roditelje. Ali, morate pustiti dete da greši, i da iz tih grešaka uči. To je jedini način da ih život ne uhvati nespremne. Recimo, ako vaše dete stalno zaboravlja opremu za fizičko ili likovno, nemojte trčati u školu kao bez duše da mu ih donesete. Ako se ne slaže sa nekim od drugova iz odeljenja, pustite ga da samo to reši. Trik je u tome da budete dovoljno „daleko“, tako da dete nauči da se bori za sebe u ovom svetu, ali dovoljno „blizu“ da mu pružite ruku onda kad je to neophodno.
Hvalite decu, ali na pravi način. Ako dete dobije peticu iz matematike, važno je da mu kažete da ste ponosni, ali je još važnije da istaknete da ste ponosni zbog truda koje je uložilo, a ne zbog same ocene. Hvalite dete zbog uloženog napora, a ne zbog rezultata. U suprotnom se može desiti da dete postane nesigurno jer će imati utisak da vas je razočaralo ako se ponekad desi da dobije lošiju ocenu.
Nemojte porediti dete sa drugom decom. Ako se dete ponaša ružno, nema nikakvog smisla da mu govorite „vidi kako je … dobar“. Umesto toga, objasnite mu, na način prilagođen njegovom uzrastu, zašto je takvo ponašanje neprihvatljivo, bez uvlačenja „trećih lica“ u to.
Naučite dete zahvalnosti. Ali, ne samo zbog materijalnih stvari. Neka postanepraksa da pre spavanja porazgovarate o nečemu što mu je ulepšalo taj dan, tako da dete nabroji recimo dve ili tri stvari zbog kojih se u toku tog dana radovalo.
Nemojte se truditi da sakrijete negativne stvari od deteta. Iako svaki roditelj želi da zaštiti decu, morate ih pripremiti na to da će se u životu susretati i sa neprijatnostima. Pozitivne priče su dobre, ali neki negativni primeri mogu biti i korisniji, jer dete uče tome da se teškoće prevazilaze.
Izvor: mondo.rs
