Ali, da li paleolitski narodi zaista rade te stvari? I da li postoje prednosti? Alisa Kritenden, antropolog na univerziteta Nevada, koja proučava narod Hadza, pleme savremenih lovaca u Tanzaniji, smatra da postoje izvesne prednosti.
Izolacija plemena Hadza od uticaja modernog industrijskog života čini ih sličnim paleolitskim roditeljima a samim tim i pogodnim za poređenje prednosti i nedostataka, u poređenju sa savremenim roditeljstvom.
Prva stvar na koju skreće pažnju Kritendenova je bliskost majke sa bebom. Majke iz plemena Hadza su skoro čitav dan sa bebama u nosiljkama na grudima. I paleolitske majke verovatno trpe teret roditeljstva više od savremenih, ali su bebe srećnije i manje plaču. U uzorku od 69 dece iz ovog plemena, uzrasta do četiri godine, Kritendenova je utvrdila da su samo tri bebe isključivo držale njihove majke tokom dana. Ostale su povremeno uzimali rođaci ili komšije. U proseku, svako dete je imalo još dva negovatelja pored svojih majki, koji su omogućavali mamama da rade druge stvari, uključujući i brigu o drugoj deci.
Takođe je ocenjeno kao pozitivno to što su roditelji često spavali u istoj prostoriji sa svojom decom. Takva deca su bila smirenija, spremnija da probleme rešavaju sama ali i druželjubivija i otvorenija za nova poznanstva.
Da li bi društvo bilo bolje da više roditelja praktikuje paleo pristup? Verovatno ne, kaže Marlen Žuk, evolucioni biolog sa Univerziteta u Minesoti i autor knjige „Paleofantazija“. Ona je skeptična prema ubeđenjima da je paleo način života idealan model roditeljstva. Postoji nebrojeno mnogo načina i metoda vaspitanja i najbolje je da svaki roditelj izabere od svega ono što smatra najboljim za svoje dete, savetuje ona.
Priredila: Jasmina Jovanović
Izvor: Nautilus
