Piše: Snežana Golić, pedagog
Ako grubo (i nepravedno, ali poente radi) analiziramo ljude koji rade u školama, uvidećemo dve osnovne kategorije.
1. ZAPISNIČARI – PRAVE UVID I NE REŠAVAJU, VEĆ ZAPISUJU U DNEVNIK i PRENOSE RODITELJIMA
Dakle, to je osoba koja nije razumela svoj posao. Ima nerealna očekivanja, da deca u školu dolaze vaspitana i obrazovana, a da je njen zadatak da oceni nivo razvoja deteta i što dramatičnije to zapiše, prenese roditeljima i „iz dobre namere “ – što jače kazni dete.
Svrha boravka takve osobe u VASPITNO – OBRAZOVNOM sistemu ne postoji. Šta više – štetna je.
Ta osoba, dok lagano upisuje u dnevnik decu, dakle DECU (koja još nemaju pojma ni gde se nalaze, koliko god izgledali veliko), ne razmišlja koliko svađe unosi u te porodice. Ne razmišlja da je dolila malo ulja na vatru razvoda svakim upisom. Ne razmišlja da je to dete pijani (ili samo nerazvijeni) tata istukao tog dana, da neće ići na rođendane, na vazduh… Ne, ne razmišlja. Uzme lepo olovku (tastaturu) i na svom poslu bude ZAPISNIČAR, a ne neko ko treba 90 % tih stvari da spreči svojim znanjem i veštinama.
Ne, ne pije vodu priča da su roditelji ovakvi, onakvi. Deca su u vrtiću i školi po 5 – 8 sati. Ako su nevaspitana i neobrazovana itekako je i sistem kriv.
2. LIDERI – pre svega DOBRI LJUDI, POZNAVAOCI SVOG POSLA, SA IZRAŽENOM SPOSOBNOŠĆU DA OBUJU TUĐE CIPELE, PEDAGOZI, ŠETAJUĆA SRCA, VULKANSKE ENERGIJE
Došli su na posao da poprave svet, da izvuku osmeh, znanje i ljubav iz pete deteta, kolege, roditelja. Oni ne kopaju po ranama porodica, da bi opravdali svoj neuspeh. Oni GOTOVO NIKAD probleme ne puštaju iz učionice ni u dnevnik u napomene, ni u kuću deteta, oni REŠAVAJU. Oni znaju, oni hoće, oni mogu. Oni su ZLATNE POLUGE svake kuće, svake države, temelj svega što postoji, pa i svemira.
Duša me boli što su pomešani u istom sistemu.
Izvor: Detinjarije.com
