Ne mislimo da roditelji treba da “tepaju” i koristiti “bebi” govor, već da pričaju tako da ih dete stvarno razume i da može pratiti tok komunikacije.
Piše: Dragana Aleksić
Komunikacija nije samo puko prenošenje informacija, već i važan element u vaspitanju, pomoću kojeg možemo podstaknuti dete na aktivnost, na razmišljanje, pa i na motivaciju i samopouzdanje!
Deca su pametna mala bića, brzo i lako uče i pamte, što roditelje često može zavarati, pa se prema njima ponašaju kao prema odraslima, a ne kao prema deci.
To se najbolje vidi kroz primere u komunikaciji kada roditelji pričaju s mališanima kao sa sebi ravnima. Pritom, ne mislimo da roditelji treba da “tepaju” i koristiti “bebi” govor, već da pričaju tako da ih dete stvarno razume i da može pratiti tok komunikacije.
Zato je korisno da se u razgovorima s decom uzrasta dve, tri, četiri godine, pridržavamo ovih jednostavnih pravila.
1. Obratite se detetu imenom i budite u istoj ravnini. Deci najbolje skrećete pažnju kada prva rečenica počinje njihovim imenom i to kada ste u istoj visini s njim, jer komunikacija ne može početi sve dok se ne napravi kontakt očima sa sagovornikom. To što vi pričate dok je dete pored vas uopšte ne znači da ste uspostavili komunikaciju i ne ljutite se na dete ako vas nije slušalo. Ono jednostavno nije moglo razumeti da pričate njemu. Zato se spustite na njegovu visinu i kažite – “Marko, idemo kod bake na ručak. Dođi da se spremimo.” Kada ste uspostavili ovakav kontakt možete nastaviti da pričate jer onda dijete razume da govorite njemu. Ipak, što je dete mlađe, to kontakt očima treba duže trajati, tj. treba da ga gledate sve vreme razgovarate.
2. Koristite reči koje koristi i dete. Nekada roditelji u želji da obogate detetov rečnik koriste reči koje su detetu, zbog uzrasta i verbalnih sposobnosti, komplikovane za izgovor i čije značenje mu je nepoznato. Međutim, ovo dovodi do dve situacije – prva je da nas dete ne sluša jer nas ne razume, a druga je da dete uđe u frustraciju jer, i pored želje i volje, jednostavno ne može ponoviti neku reč. Zato se držite one stare “sve u svoe vreme”, odnosno učite dete “težim i složenijim” rečima kada ono od vas zatraži da mu ih pojasnite. Naravno, vi možete postupno uvoditi nove reči, ali ne kada su one u formi zahteva za dete, već samo na “nivou priče”, a ono će vas samo pitati kada želi da mu objasnite neku reč i tada je pravi trenutak da to napravite.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Dr Mira Vidaković: Samo roditelji koji imaju usvojenu decu znaju kakva i kolika je to ljubav
Dr Mira Vidaković, višedecenijski je profesor u srednjem i visokom obrazovanju. Autor je više desetina naučnih radova, objavljivanih u vodećim domaćim i međunarodnim publikacijama, te je učestvovala na velikom broju...
Odrastanje uz majku koja ima integritet je EDUKATIVNIJE od bilo kog filma
Nemam svoje granice. Ja sam majka koji je previše ozbiljno shvatila ideju da biti roditelj znači biti sigurna luka i kanta za negativne emocije svoje dece. Zato što želim da se osećaju potpuno prihvaćenim, dopuštam...
Nesiguran roditelj praktično poziva dete da preuzme kontrolu nad porodicom
Našle se tri porodice jednog vikenda da se prošetaju pa odvedu decu u bioskop. Usput svratili na igralište, deca se razjurila po spravama, neko se ljulja, neko ludira na vrtešci,...
Nisi ti više mali – Matija Bećković
Image by Artur Skoniecki from Pixabay NISI TI VIŠE MALI Nisi ti više mali Dogodine ćeš u školu Daj više budi čoek Alal mu majka Nisi ti više mali...
Nema komentara.