Gete je to lepo sročio u jednoj rečenici : ‘Mogla bi se roditi već vaspitana deca, ako bi roditelji bili vaspitani.’
Piše: Mommyhasntgotaclue
Što je vrednija stvar ili neki cilj u životu više se za njega moramo pomučiti. Roditeljstvo je najveća privilegija koju osoba može da ima, pa shodno logici stvari i najteža. Može se povući paralela sa hodanjem po žici. Pogrešan korak je lako napraviti. Kad posmatrate druge sve izgleda lako i jednostavno, ali kad vi treba da krenete, završite na pozadini i pre nego što se popnete.
Pitate se kako je to njima uspelo, kad vama deluje gotovo nemoguće. Ipak, život nas je naučio da ništa nije nemoguće, samo da biste nešto ostvarili morate prvo da promenite sebe. Zato i jeste teško, jer stare navike sporo odumiru i potrebno je dobro zapeti da bismo ih zamenili novim i boljim.
Tek kad postanete roditelj pred oči vam izlete sve manjkavosti vašeg karaktera.
Kad ne dajemo deci dobar primer ponašanja?
- Kad vičemo. Neispavani i umorni dobre ste volje koliko i Lignjoslav Pipak. Kad deci naiđe žuta minuta i počnu da histerišu i trče po kući kao pobesneli bizoni, namera vam je da im priđete sa ljubavlju i pažnjom, zagrlite ih, pitate ih šta nije u redu i šta žele. Ipak, sve što uspevate da izbljunete je jedno histerično ‘Smirite se!’ što upravo ima suprotan efekat, jer od vaše nervoze podivljaju još više.
Vikanje na decu neće pomoći ni vama ni deci. Vas će verovatno gristi savest kasnije, a deca će naučiti da komuniciraju prateći vaš šablon i postati prave galamdžije. Prvo proverite da li su deca gladna, da li im se spava, da li ih treba presvući ili ih možda nešto boli. Ukoliko nije ništa od toga onda im je verovatno samo dosadno.
Taktike kojima ja pribegavam kad krene bura su grljenje, golicanje, promena lokacije (deci brzo dosadi boravak u jednoj prostoriji i obično žele napolje) ili promena aktivnosti (kad im dosadi igranje sa njihovim igračkama, možete im predložiti npr. da vam pomognu da promenite posteljinu). Moja deca uživaju da mi pomažu oko ove aktivnosti koju su pretvorili u igru ‘Povuci- potegni’. Mama povuče jedan kraj čaršafa ne bi li ga zategnula, a deca sva srećna potegnu drugi kraj. Tako kroz igru uspemo i da obavimo nešto od kućnih poslova.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VASPITARIJE
Godi Keler: Pasivna deca sutra postaju pasivni ljudi kojima se lakše može upravljati
Roditelji i učitelji imaju samo jedan zadatak: pomoći detetu da bude ono što jeste, optimalno se razvije i procveta kao celovita osoba. Pritom su roditelji i učitelji poput baštovana koji...
Šok kada deca shvate da je ceo njihov život već onlajn
Skoro četvrtina dece započinje svoj digitalni život kada roditelji aplouduju svoj ultrazvuk na internetu, prema studiji kompanije AVG. Istraživanje je takođe pokazalo da 92 procenata beba mlađih od dve godine...
Kanadski psiholog: Jedno pravilo kojeg se pridržavao dok su mi deca bila mala
„Postoji jedno pravilo kojeg sam pokušavao da se pridržavam dok su mi deca bila mala, a ono glasi: NE ČINI UMESTO DETETA ONO ŠTO MOŽE DA URADI I SAMO. To...
On nije razmažen, niti je nevaspitan – mi samo vodimo bitke o kojima vi ni ne sanjate
Da, ja sam mama tog prelepog „razmaženog“ dečaka, koji se često na javnom mestu ponaša „nedolično“: baca se po podu, vrišti, razbacuje stvari oko sebe, udara svoju mamu i čupa...
Nema komentara.