- Kad govorimo ružne reči. Obećali ste sebi da ćete se ponašati primereno i da nećete psovati ne samo pred decom, nego ni pred kim i to obećanje poštujete dok vas nešto ili neko ne izbaci iz takta. U afektu vam se psovke sa jezika otimaju kao psi sa lanca, a vaša dečica sve to brižljivo ponavljaju sa zadivljujućom preciznošću. Ne znaju tečno da izgovore svoje ime, ali nekim čudom psovke uvek umeju precizno da ponove.
Zamenite psovke nekim finim rečima i kad hoćete da opsujete izgovorite reč kojom ste zamenili dotičnu psovku. Lakše ćete vi sebe ispraviti, nego odgovoriti dete da prestane da govori ružne reči.
- Advertisement -
- Bacanje smeća gde stignete. Dok vas niko ne gleda frknete na ulicu papirić, žvaku, opušak od cigarete, jer u blizini nema korpe za otpatke, a vi ne želite da punite svoje džepove ili torbu smećem. Ja upravo to radim. Sve trpam u torbu ili čak nosim u ruci ukoliko je npr. kora od banane i bacim kad naiđem na korpu za otpatke. To je malo truda čiji bi rezultat bio brzo vidljiv, ukoliko bi ga svi uložili.
Posebno je interesantno kako se ljudi ponašaju u automobilu, pa na očigled drugih opušteno izbacuju smeće napolje. Da ne spominjemo prst zavučen u nos kod muške populacije, kao da nisu svesni da ih drugi ljudi mogu videti. Čitala sam davno jedan tekst da se ljudi u automobilu ponašaju kao da su u nekoj zaštićenoj kapsuli, koja ih sakriva od spoljnog sveta. Imamo utisak da nas drugi ne vide dok smo u automobilu i shodno tome smo prilično opušteniji, nego kad iz njega izađemo.
Moja mama uvek kaže: ‘Uradi nešto kad si sam, uradićeš i kad te je sram.’
