- Ne koristite magične reči. Dete vas posluša i nešto vam dohvati, a vi mu ne zahvalite. Dajete mu nešto i ne setite se da kažete izvoli. Uradite nešto pogrešno i ne kažete izvini. Samo izdajete naredbe ‘Daj mi ono!’, ‘Uradi ovo!’ pri tom ne koristeći reč molim. Posle se štrecnete od nelagodnosti kad vam ono odgovori istim tonom ili pocrvenite kada to uradi nekom drugom.
Još jedna stvar koju često radimo deci je da ih prekidamo u sred rečenice. Žurimo, na pameti su nam neke druge stvari i nemamo strpljenja da slušamo dečja naklapanja i zapitkivanja o nekim banalnim stvarima.
Činjenica je da su stvari o kojima deca žele da nam pričaju veoma važne u njihovom svetu i da ih povređujemo (iako nam to nije namera) kada ne saslušamo šta nam žele reći šaljući im poruku da nam njihovo mišljenje nije dovoljno važno da bi ga čuli, što se negativno odražava na dečje samopouzdanje.
Konstantno dečje zapitkivanje ume da bude zamorno, ali je lepo kada su radoznala i željna da nauče. Sigurno vam je draže to, nego da su nezainteresovana za svet oko sebe.
Kada prekidamo decu u sred razgovora, misliće da je u redu da i ona prekinu nekog drugog i neće naučiti da budu dobri slušaoci i nesebični u komunikaciji. Čovek koji drugom posveti vreme pažljivo slušajući šta mu se govori i ne prekida drugu osobu dok izlaže svoje mišljenje je svima omiljeni sagovornik.
U suštini većina ljudi je navikla da tako komunicira sa svojim porodicama i bliskim prijateljima, pa ispada da što nam je neko bliži ružnije se ophodimo prema njemu. Greške koje svakodnevno pravimo postanu veoma vidljive u odgoju naše dece. Ukoliko ranije počnemo da ih ispravljamo kod sebe, poštedećemo sebe glavobolje u budućnosti uzrokovane nevaspitanjem naše dece.
- Kad smo za stolom. Ukoliko se i okupite kao porodica da zajedno ručate (obično to bude nedeljom, obzirom na različito radno vreme roditelja), u većini slučajeva je i uključen televizor u pozadini koji svi gledaju. Zajednički obrok je prilika da roditelji posvete pažnju deci, a i pokazatelj poštovanja. Zamislite da ste na ručku sa poslovnim partnerom i većinu vremena provedete pogleda uperenog u televizor. Prikačio bi vam epitet da ste nepristojni i uvredio bi se.
Takođe nešto što retko ko praktikuje je da isključi zvono na mobilnom telefonu dok ruča. Čim telefon zvrcne roditelj skače na noge da se javi. Sutra kad vam dete bude tinejdžer i potrči da odgovori na poziv sigurno ćete mu reći ‘Prvo završi jelo, nigde ne gori!’.
Upravo tako, vreme obedovanja sa svojom porodicom je jedan lep ritual koji vaša deca treba da ponesu u budući dom kad zasnuju svoje porodice. Stoga, isključite telefon i televizor, pustite neku opuštajuću muziku i uživajte. Ne zaboravite na magičnu reč prijatno i molim vas tate suzdržite se od podrigivanja.
Kakva još ružna ponašanja odrasli praktikuju?
- Zevanje bez podignute ruke preko usta (ne moraju svi da vam vide resicu u grlu.)
- Mokrenje na ulici. Ako žene mogu da se suzdrže i stisnu petlju do prvog toaleta mogu i muškarci.
- Pljuvanje. Grozna navika.
- Duvanje nosa uz pomoć dva prsta i izbacivanje sadržaja na ulicu. Još gora.
Mislim da je ovo nabrajanje i više nego dovoljno. I sa ovim imamo pune ruke posla. Svakako da ima dosta fino vaspitanih roditelja, koji imaju fino odgojenu decu. Sve pohvale za njih.
I za kraj:
Nikada ne treba decu kriviti za greške koje su napravili, već smo krivi mi roditelji što ih nismo bolje naučili.
Izvor: AdriaDaily
