Da li ste nekada obratili pažnju na to kako u svakodnevnoj komunikaciji opisujete druge ljude? Na koji način govore o drugima ljudi sa kojima dolazite u kontakt?
Ukoliko čujete da neko konstantno kritikuje druge ljude, negativno procenjuje njihova ponašanja, žali ih, prašta i razume ili uspeva da izvuče dobro iz svakog čoveka, znajte da na taj isti način procenjuje i sebe.
Pročitajte i: Kritikovanje partnera i posledice po detetovu dušu
Naše mišljenje o sebi, drugima i svetu oko nas čini naša uverenja. Uverenja su pretpostavke, stečene u detinjustvu kroz iskustvo ili kroz učenje od nama bitnih ljudi, koje predstavljaju našu interpretaciju sveta. Mi na osnovu uverenja tumačimo sve što nam se dešava, sve što nas okružuje ili što možemo da očekujemo kao rezultat naših ili tuđih aktivnosti.
Uverenja imaju protektivnu funkciju. Niko ne voli neizvesnost, a mnoge stvari koje nam se prvi put u životu dešavaju nose sa sobom upravo strepnju, nervozu, konfuziju i nestabilnost. U tom trenutku nastupaju uverenja, koja otklanjaju neizvesnost smeštajući trenutni događaj u jednu od već postojećih fioka u našem umu. Na taj način mi možemo da planiramo i delujemo u velikoj meri sigurni u ishod koji nas očekuje.
Pročitajte i: Ubica ljubavi – Samoopravdavanje u braku
Kao što sam već pomenula uverenja o sebi, drugima i svetu koji nas okružuje formiramo u detinjstvu pod uticajem ličnog iskustva i poruka koje nam upućuju roditelji. U zavisnosti od stila vaspitanja i duha u kom smo odgajani, neki od nas su svoja uverenja stekli više putem iskustva, a neki više putem naučenih usmenih lekcija.
