Prvorođeni su skloniji bolestima

Naučnici su zaključili da zdravlje i ličnost zavise i od toga koje smo dete po redu

GENETIKA i način života su među najbitnijim faktorima koji utiču na to kakvog ćemo zdravstvenog stanja biti tokom života, ali i u kom pravcu će se razvijati naša ličnost. Mnogi faktori, takođe, imaju važno ulogu u ovom procesu, a naučnici su otkrili da je jedan od njih i to koje smo po redu dete naših roditelja. Prema istraživanjima ličnosti, zdravlje ali i sposobnost da održavamo odnose sa ljudima, i te kako zavise od toga da li smo prvo, drugo ili treće dete.
Prve bebe izazivaju veliku radost pa one dobijaju veliku ljubav svojih roditeljima, koji se trude da im u svemu ugode. Upravo ovo može da dovede do njihove preterane gojaznosti jer im mame i tate tokom rasta naročito udovljavaju kad je u pitanju hrana. Studije su pokazale i da prvenci tokom života češće obolevaju od dijabetesa, kao i da su skloniji metaboličkim poremećajima. Kod ove dece češće dolazi i do pojave autoimunih bolesti, astme, kao i razvoja raznih alergija. Naučnici su, takođe, otkrili da roditelji vode računa da tačno na vreme odvedu svoju prvu bebu na svaku vakcinaciju, a da im se dešava da kod drugog ili svakog sledećeg deteta te datume zaborave, i da ona uopšte ne prime vakcinu.

To što mame i tate posvećuju više pažnje prvoj deci ima i svojih prednosti. Istraživači tvrde da su ta deca odgovornija, kao da su manje sklonija rizičnom ponašanju u odnosu na svoje sestre ili braću. Tako, mlađa deca češće počinju da puše, konzumiraju alkohol ali i ranije stupaju u seksualne odnose. Psiholozi tvrde da oni na ovaj način žele da privuku pažnju svojih roditelja koji obično zbog previše obaveza nemaju vremena da im se posvete.

Podeli tekst:

1 2 Sledeća strana