To kako se majka ophodi prema ćerki u ranom detinjstvu i tokom odrastanja, ogleda se u njenom daljem životu. Psiholog Mihail Labkovski govori o glavnim greškama koje čini većina mama i baka u vaspitanju ženskog deteta.
Odnos majke i ćerke je veoma važan u životu svake žene. To kako se majka ophodi prema ćerki u ranom detinjstvu i tokom odrastanja, ogleda se u njenom daljem životu. Uloga roditelja u vaspitavanju dece je za mnoge bolna tema i to ne treba da čudi.
Psiholog Mihail Labkovski govori o glavnim greškama koje čini većina mama i baka u vaspitanju ženskog deteta.
Moraš da budeš…
Prva i najozbiljnija greška koju čine mnoge mame i bake u vaspitanju ćerke odnosno unuke jeste nekakvo programiranje na skup obaveznih veština i umeća koje bi devojčica morala da savlada. „Moraš da budeš fina“, „Moraš da se prilagodiš, „Moraš naučiti da kuvaš“, „Moraš…“. Nema ništa loše ni pogrešno u umeću kuvanja, ali kod devojčice se javlja misao: vredećeš jedino ako zadovoljiš određene kriterijume. Zato će daleko efikasnije biti da pružite lični primer: hajde da zajedno skuvamo supu, hajde da zajedno odaberemo frizuru za tebe. Kada devojčica vidi da mama nešto radi sa zadovoljstvom, poželeće da i sama to nauči.
I obrnuto, ako mama mrzi nešto da radi, koliko god ona ponavljala da devojčica to treba da nauči, ova će podsvesno prema tome osećati odbojnost. Sve u svemu, pre ili kasnije će naučiti sve što joj bude trebalo. Onda kada joj bude trebalo.
Svi oni hoće samo jedno…
Druga greška koja se često sreće u vaspitavanju ćerki jeste težak osuđujući odnos prema muškarcima i seksu, a koji joj prenosi majka. „Svi oni hoće samo jedno“, „Pazi da te ne iskoristi i ostavi“, „Treba da budeš nedodirljiva“.
Devojčica zato raste sa osećanjem da su svi muškarci agresivci i nasilnici, a seks nešto odvratno što treba izbegavati. Međutim, kako odrasta telo joj šalje signale, hormoni počinju da luduju i ta unutrašnja protivrečnost između onoga što oseća i majčinih zabrana je vrlo traumatična.
Protivrečne poruke
Treća greška koja se na paradoksalan način nadovezuje na drugu – jeste to što se u dvadesetim godinama devojci jasno saopštava da je formula njene sreće da se uda i rodi decu. Poželjno do 25. inače će biti kasno. Razmislite: prvo ste joj u detinjstvu govorili šta sve mora (spisak) da bi se udala i rodila decu, zatim ste joj nekoliko godina ulivali ideju da su svi muškarci „kreteni“ i da je seks nešto nisko i prljavo, a sada opet: udaj se i rađaj. To je paradoksalno, ali majke vrlo često usađuju ćerkama takve misli. Posledica je ćerkin strah od bilo kakvog odnosa. I ozbiljno povećan rizik od gubitka veze sa samom sobom i onim što devojka zaista želi.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Imala je sve petice, ali mama je primetila da se ne smeje
Piše: Snežana Golić, pedagog Kao mala bila je dobro dete. Nije vikala u ulazu, slagala je svoje stvari, nije gurala i čupala vršnjake, delila je igračke, trčala je oprezno. Na...
Slikamo đačke knjižice, diplome, dižemo kredite zbog dečijih rođendana…
Psihoterapeutkinja Vahida Đedović, poznata i kao “doktorka za ljubav”, bila je gošća “Novog dana” na televiziji N1, a govorila o deci kao “statusnim simbolima” i o tome kako roditelji deci...
Kako najlakše da uništite svog adolescenta: Tipovi roditelja u ključnom periodu odrastanja deteta
Piše: Sanja Dutina Dragović, Psihobrlog Vaspitavati i odgajati dete od dve godine i adolescenta nije isto. Svaka razvojna faza je podjednako važna i nosi jedinstvene izazove i za decu i...
Kad su mama i tata narcisi: Porodice kao drveće koje je istovremeno i lepo i trulo
Piše: Marica Stijepović, Psihobrlog U knjizi Narrative Therapy: Making Meaning, Making Lives autori prespituju koncept moći u psihoterapijskom odnosu, diskutujući Fukoov stav da je znanje, kao i slika o sebi, neodvojiva od ovog koncepta....
Nema komentara.