Raspravljanje pred detetom
Svađe roditelja u prisustvu deteta su nedopustive. Posebno ako je reč o ličnim osobinama majke odnosno oca, uzajamnom okrivljivanju… Dete ne treba da tome prisustvuje. A ako se već dogodilo, oba roditelja treba da se izvine i objasne mu da su ih osećanja nadvladala pa su se posvađali ali da su se već pomirili i, što je najvažnije, da dete s tim nema veze.
Puštanje niz vodu
Deveta greška – neodgovarajuće prolaženje kroz period ćerkinog puberteta. Tu postoje dve krajnosti: dozvoliti sve, samo da se ne izgubi kontakt, i zabraniti sve da se nešto ne bi otelo kontroli. Oba su loša. Jedini način da se bez žrtava prođe ovaj za sve težak period jeste nepopustljivost i dobronamernost. Nepopustljivost u zadatim granicama dozvoljenog, dobronamernost – u opštenju. Za devojčice u tom uzrastu je veoma važno da se s njima mnogo razgovara, raspituje o njihovom mišljenju, odgovara na glupava pitanja, dele sopstvene uspomene. I da se smireno razgovara i da se ti razgovori nikada ne upotrebe protiv deteta. Ako se to tad propusti – bliskosti neće biti više nikad, a odrasla kći će sutra reći: „Nikad nisam imala poverenja u majku“.
Živećeš po mom!
Najzad deseta greška – nametanje pogleda na život. Devojčici nipošto ne treba govoriti da njen život mora podrazumevati neke stvari. Da se uda, rodi decu, smrša, ne ugoji se… Devojčici treba ulivati i kod nje negovati umeće da osluškuje samu sebe, da ima pravo da se bavi onim što joj se dopada, što joj ide za rukom, da bude zadovoljna sobom bez obzira na ocenu okoline i društveno mišljenje. U tom slučaju ona odrasta u srećnu, lepu, samouverenu ženu, spremnu na punovredan odnos sa partnerom!
Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: http://www.rassvet-svaroga.ru/forum/showthread.php?p=24218
