Vreme provedeno na terapiju predstavlja način na koji ćemo pomoći sebi, posebno u situacijama kada nismo u mogućnosti da sami sa sobom, bez ičije pomoći, dođemo do korena problema i nakon toga krenemo putem ka rešenju.
Upravo je o tome kako nas osećanja iz ranog detinjstva koja su nastala kao posledica nekih negativnih okolnosti i odnosa mogu sputavati u odraslom dobu i na koji način mogu uticati na naš život – govorila i prof. dr. sc. Jasna Bajraktarević:
„Puno problema koje imamo nastali su u nekim prvim godinama odrastanja. I to nekako znamo i pratimo. Psihologija je dosta edukovala ljude da obrate pažnju na taj prvi deo života.
Ali, često nam ostane potisnuto, zaboravljeno i tek kroz psihoterapiju zapravo osvestimo koliko smo bili odbačeni od stran eprijatleja, odbačeni u školi, odbačeni možda od nekih nastavnika, odbačeni od braće i sestara, da smo sve to smatrali nekom normalnom komunikacijom ili osećajem da možda to tako treba. Onda odrastemo, sazrimo, dobijemo svoju porodicu, posao ali ostaje nešto što nas tišti, ostaje taj neki čudan osećaj da nigde ne pripadamo, ostaje taj čudan osećaj da ako nas samo neko pogleda ili uputi nam kritiku ponovo se javi ta odbačenost.
Odbačenost je rešiva i taj osećaj nepripadanja zapravo je nastao sigurno u detinjstvu
Da ne biste patili celog života, bojali se ljudi, bojali kolega ili bilo čega ili na kraju krajeva i u porodici dobro razmislite o tome, vratite se u detinjstvo, evocirajte uspomene. Iako puno ljudi, ako vam neko kaže da se ne seća ničega iz svog detinjstva pošaljite ga na terapiju, vreme je jer se boji da se vrati u taj deo. Ali da biste mogli da nastavite život neka vam neko pomogne da se vratite u sećanje od kojih bežite.
Odbačenost je nešto što može da se prevaziđe u današnjem periodu ako osvestimo ko nas je odbaciovao, zašto i ako se kao odrasla osoba posvetimo tom detetu u nama koje smo nekad bilo a koje je ostalo izostavljeno bilo od strane vršnjaka ili nekih drugih ljudi.
Prema tome, odbačenost je rešiva i taj osećaj nepripadanja zapravo je nastao sigurno u detinjstvu zato budite sigurni da je najbolji način da ga rešimo taj da o tome otvoreno pričamo i da nađemo taj put do nas samih kad smo bili mali.“
Preuzeto sa YouTube kanala Jasna Barjaktarević
