Pravilo br. 7: Deci je potrebno vreme da razviju složenu igru, ali ako ih pustimo da joj se posvete bez našeg mešanja, uspeće
“Mogu li da idem napolje?” je pitanje koje će većina dece prvo postaviti ujutru, bez obzira što je hladno ili što nisu doručkovala. Ukoliko su deca “na misliji”, da nastave igru započetu ranije, ili izgradnju “skrovišta za avanture” verovatno ih danima nećete moći “uterati” u kuću. Posmatrajući njihovu igru može se jasno videti kako se ona razvija i postaje sve složenija. Problem kod složenih igara je taj da odrasli koji ih sa strane posmatraju u njima ne prepoznaju apsolutno ništa. Upravo bi ovo mogao biti razlog zbog kojeg toliko potcenjujemo potencijal igre?
Složena igra zahteva uvođenje pravila, pregovore i razgovore. Njome se razvijaju lične i društvene kompetencije u okviru autentičnih situacija, koje ne postoje u organizovanim aktivnostima. Složena igra zahteva vreme, prostor i decu, i to decu svih uzrasta koja su spremna i raspoložena za igru.
Igra u svakom smislu predstavlja jezik detinjstva. Mi, odrasli, moramo da naučimo da slušamo šta nam taj jezik saopštava.
Izvor: Eci pec.rs
Vratite detinjstvo deci: ako želimo da naše potomstvo ima srećne, uspešne i moralne živote, treba da ih pustimo da se više, a ne manje igraju
