Pišu: Zorica Marković i Ana Mitić
Čak 28 odsto dece ispod pet godina života ima manje od tri knjige za decu, dok je taj procenat još strašniji kod siromašnih porodica – 64 odsto. Skoro svako drugo dete starosti do tri godine nije dovoljno stimulisano kroz igru kod kuće. Zdravlje deteta meri se i vakcinama koje primi, a kod romske populacije taj broj je ispod 44 odsto. Imati pravo na detinjstvo osnovno je pravo deteta, a imati pravo na predškolsko obrazovanje tekovina je naše civilizacije koja zahteva veće angažovanje zajednice
Sva deca imaju pravo na dobar početak u životu. Znamo da iskustva koja deca steknu u najranijem detinjstvu kasnije u životu imaju ogroman uticaj. Nova saznanja u neuronauci danas idu i korak dalje: period mladog života do šeste godine je ključan i kritičan, sa jedinstvenom sposobnošću malog mozga da raste kao nikada kasnije u životu. Oko 1.000 ćelija mozga ima potencijal da se povezuje svake sekunde i time posredno definiše njegovo zdravlje, kapacitet za učenje, budući uspeh i na kraju buduću sreću deteta. Sve što se propusti tada, skoro je nenadoknadivo u budućnosti.
Dragana Koruga, stručnjak za rano obrazovanje iz CIP – Centra za interaktivnu pedagogiju, kaže da nas nalazi neuronauke uveravaju u to da rani razvoj deteta za savremeni svet znači budućnost. Ona objašnjava da novija istraživanja mozga ukazuju da su rane godine (od rođenja do treće, potom do osme godine) i prenatalni razvoj (pre rođenja) periodi pojačane osetljivosti za razvoj moždanih kapaciteta. To znači da je u pitanju period kada je „najpoželjnije podsticati razvoj određenih kapaciteta ili samih funkcija“.
„Na primer, period pojačane osetljivosti za formiranje osnovne arhitekture mozga je pre rođenja, kaže nam neuronauka, a za razvoj emocionalne kontrole već od šest meseci do druge godine (ranije se smatralo da taj period tek počinje od druge godine). Takođe, nauka je period pojačane osetljivosti za razvoj simboličkog mišljenja pomerila na uzrast od 18 meseci što znatno menja pogled na igru deteta tog uzrasta i učešće odraslog u organizovanoj podršci razvoju i učenju.“
Dr Svetlana Janković iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda podseća nas da postoji obilje dokaza koji nedvosmisleno ukazuju da je ulaganje u rani razvoj dece kamen temeljac napretka svakog društva, dodajući da se često kaže da „prve godine traju večno jer njihov uticaj postoji tokom celog života“.
„To je i period najveće osetljivosti ukoliko se umesto okoline koja podstiče razvoj, javljaju faktori rizika poput zanemarivanja potreba deteta, izloženosti nasilju, loših porodičnih odnosa, izloženosti prejakim ili neadekvatnim stimulusima, krutog i nekonzistentnog vaspitavanja, nedostatka emocionalne podrške, siromaštva, izolacije, diskriminacije, koji utiču na tok razvoja tako što doprinose pojavi razvojnih odstupanja i poremećaja“, kaže dr Svetlana Janković.
Pedijatar prim. dr Marica Milidrag objašnjava da se u ranom detinjstvu grade neurološki i psihološki temelji za budućnost i vrlo je važno da taj oslonac bude čvrst i stabilan kako bi mogao da podnese teret obilate nadgradnje potrebne budućem čoveku za celoživotno fizičko, socijalno, emocionalno zdravlje, obrazovanje i ekonomski uspeh.
„Kako su roditelji prvi u kontaktu i komunikaciji sa detetom, a ujedno i najvažniji učitelji, važno je da razviju odzivnost za njegove potrebe, da nauče da tumače i prepoznaju signale koje im ono šalje putem glasa, pokreta, pogleda i da na njih pozitivno odgovore. Dete treba da stekne osećaj da je dobrodošlo na ovaj svet i da je okruženje sigurno, jer su to uslovi za uspešno učenje. Zato je detetu od prvog dana potreban osmeh na poznatom licu, dodir, maženje, poljubac, zagrljaj, ljuljuškanje, pevušenje, priča, promena slika u okruženju, kretanje u prostoru, mogućnost istraživanja predmeta i okruženja, igra, uopšte bavljenje njime. Naglašavam bavljenje detetom, jer smo svedoci da roditelji često stave dete ispred televizora ili mu daju mobilni telefon, puštaju strane bebi filmove i muziku, a kasnije se pitaju zašto dete ne progovara“, ističe dr Marica Milidrag.
