Deca koja su počela da čitaju sa 5 godina, tokom kasnijeg školovanja lošije su stojala sa čitanjem od dece koja su ga savladala kasnije.
“Mnogi vaspitači žale mi se da su pod velikim stresom, toliko da razmišljaju o otkazu, zbog pritiska da malu decu podučavaju akademskim znanjima i da ih ocenjuju. Oni su svedoci koliko su deca zbog toga nesrećna i misle da bi deca mnogo više toga naučila kroz igru i druženja. A nauka potvrđuje njihov stav” piše razvojni psiholog Piter Grej.
Brojne studije pokazale su da rano učenje školskog gradiva, mada u početku poboljšava rezultate, zapravo na duži rok dovodi do nazadovanja, naročito u pogledu društvenog i emocionalnog razvoja, objašanjava on.
U kolikoj meri treba podsticati dete u razvoju?
U Nemačkoj je još tokom 70-ih vršeno poređenje između 50 obdaništa usmerenih na dečiju igru i 50 usmerenih na učenje školskog gradiva. Uprkos boljem predznanju dece iz druge grupe, do četrvrtog razreda osovne škole deca iz prve grupe znatno su ih prevazišla u svakom pogledu. Rani učenici lošije su stajali sa matematikom i čitanjem, kao i po pitanju društvene i emocionalne zrelosti. Zbog ovih saznanja, u Nemačkoj su, uprkos globalnom trendu, odustali od ranog učenja i vratili se igranju u obdaništima. Slična istraživanja u SAD dala su iste rezultate. Početni uspesi i prednost u odnosu na decu koja se igraju, kod dece koja rano počinju sa učenjem brzo blede. Štaviše, kako je pokazalo jedno dugogodišnje istraživanje, u uzrastu od 23 godine, deca iz grupe koja je rano počela sa učenjem imala su više šanse da počine krivično delo nego njihovi vršnjaci koji su predškolske dane proveli u igri!
Šta može biti uzrok ovakvih posledica ranog učenja? Grej smatra da stavljanje naglaska na uspeh i napredovanje ostavlja negativne posledice na decu koja se podvrgavaju ranom učenju akademskih znanja. Za razliku od njih, deca koja se mnogo igraju uče da se slažu sa drugima, da planiraju svoje aktivnosti, da prevazilaze razlike i postaju odgovornija.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Šarčević: Besprekorno organizovana onlajn nastava, obuhvaćeno 99 odsto učenika
Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je danas da je taj resor „besprekorno organizovao“ onlajn nastavu tokom epidemije korona virusa, navodeći da je nastavom bilo obuhvaćeno 99 odsto srednjoškolaca i 99,3...
Jednakim platama u prosveti načinjena je velika nepravda
Piše: Sneana Golić, pedagog Stara priča. U školovanju dece najvažniji je trougao učenik-nastavnik-roditelj. Tu se kule budućnosti grade i ruše. Od čega zavisi koliko će visoka biti kuća vaspitanja...
Srednja škola postaje obavezna, kao osnovna
Ministar prosvete Srbije Mladen Šarčević predstavio je Okvir Strategije razvoja srednjeg obrazovanja i vaspitanja i celoživotnog učenja do 2027. Tom prilikom istakao da bi najveća promena trebalo da bude obavezno...
“Neću da budem mačak!”: Iskustvo jedne mame sa nastavom na daljinu
Pandemija COVID19 mi je, kao i drugima, unijela dječiju školu u kuću i nametnula još veću ulogu u obrazovanju svoje djece. Ne žalim se, nije mi teško, odgovorno sam se...
Tacan tekst.