Pitam kako to, da kada smo ja i moje sestre bili mali, roditelji nisu trošili mnogo reči da bismo mi znali kada treba da budemo mirni ili kada smo preterali?
Primer 1. Sin mog drugara ima 13 godina i trenira tenis. Dečak je dosta dobar igrač i prošlog leta je iskoristio priliku što mu bliski rođak živi u Švedskoj, da tamo odigra nekoliko turnira sa svojim vršnjacima. Moj drug inače, ima skromna primanja i finansiranje ovog puta mu nije baš bilo jednostavno, osim okolnosti da nisu morali da plaćaju smeštaj. Na prvom turniru koji je igrao, dečak je stigao do četvrtfinala, gde je od besa što je izgubio polomio svoj ne baš jeftin reket. To je razljutilo mog druga koji se stuštio ka njemu, lupio mu šamar i izgrdio ga za razmaženo i bahato ponašanje. Ovaj gest izazvao je konsternaciju svih prisutnih Šveđana i paničnu reakciju njegovog rođaka koji je i njega i dečaka bukvalno ugurao u auto, dao pun gas i žurno napustio teniski kompleks. Objasnio im je da je u Švedskoj bilo kakva, pogotovo javna agresija prema detetu, povod za pozivanje policije i da će biti pravo čudo ako ne budu imali problema.
Primer 2. Pre nekog vremena sam sa svojom ćerkicom koja je tada imala 8 godina, proveo leto kod sestre u Torontu. U sklopu zgrade u kojoj živi nalazi se i bazen koji koriste stanari. Jednog popodneva smo i mi krenuli na bazen, uzeli dva ležaja, raširili peškire i krenuli u vodu. Pre nego što smo zakoračili u bazen, prisutni spasilac je dojurio i rekao da moja ćerka od 8 godina nije prikladno odevena.
Zbunjeno smo ga pogledali jer je na sebi imala najnormalnije kupaće gaćice. On je odgovorio da dete od 8 godina mora da nosi i gornji deo kupaćeg! Kasnije mi je sestra potvrdila da to važi za decu bilo kog uzrasta, čak i kad imaju 2 godine!
Ne kažem da decu treba tući ili ih puštati da idu razgolićena ali sam takođe protiv ekstremnih stavova, pa i kad je vaspitavanje dece u pitanju. Tu mislim na doktrinarnost bilo koje vrste. To što će u Švedskoj pustiti dete da od besa razbija rekete ili pola stana i ne reagovati ili reagovati tako što će otići kod psihoterapeuta ili što će nepun kvart dalje od bazena u Torontu, gde spasilac strogo vodi računa o moralnom kodeksu, cvetati prodaja najgorih pornografskih sadržaja, blago rečeno izaziva brojne nedoumice.
Roditelj sam male dece i često sebe hvatam u kontradiktornosti kako im prići kada su srpski rečeno nevaljala. Zavisno od stanja živaca u tom trenutku, nekada je pristup miran, gotovo molećiv-nemoj dušo to da radiš, molim te-a nekada se sve rešava vikanjem, da ne kažem urlanjem… Gledam da smanjim i eliminišem taj agresivni način komunikacije sa decom i stalno se pitam kako to, da kada smo ja i moje sestre bili mali, roditelji nisu trošili mnogo reči da bismo mi znali kada treba da budemo mirni ili kada smo preterali. Imali su taj prirodni normalan autoritet. Pritom nijednog trenutka nismo imali osećaj da nas sputavaju u našoj individualnosti. Ali red je red.
Danas se pojavljuje i niz knjiga iz oblasti psihologije, kao i saveti raznih i brojnih stručnjaka, kako pristupiti vaspitanju dece, koji ponekad više zbunjuju nego što pomažu. Mislim da u svemu treba naći meru i izbeći zamke klišea, jer je svako dete priča za sebe i da je možda više od njegovog karaktera u njegovom vaspitanju bitno kakvi odnosi vladaju u porodici. U odnosu na vreme u kome smo mi živeli, mnogo toga se promenilo pa i način ponašanja i posledično vaspitanja dece. Što bi rekao legendarni Duško Radović, ’’da bi bili stalno u pravu, potrebno je da stalno menjamo svoje mišljenje’’, pa i kada su deca i njihovo vaspitanje u pitanju.
Izvor: AllforMan
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
7 vrsta odnosa majke i ćerke: A od toga kakvu vezu negujete zavisi u kakvu osobu će dete izrasti
Odnos majke i ćerke je veoma važan u životu svake žene. Majku niko ne može da zameni jer samo ona može da nam da bezuslovnu ljubav. Iako su neke karakteristike...
Da li sam dobra mama?
Piše: Ana Đorđević Pitanje koje se rađa najkasnije onoga dana kada iz uglavnom bezbrižnog praćakanja po plodovoj vodi, na (surov) svet stigne vaša mrvica, dušica, bebić, zlatić i sl. Pitanje...
Iskustvo jedne mame: Mislila sam da je izbacivanje sa časa davno iskorenjeno
Svi smo mi vlasnici bar jednog iritantnog tinejdžera s kojim ponekad teško izlazimo na kraj. A oni, brutalni kao nikad do sad sa svojih trinaest godina. To im je uglavnom...
“Roditelji daju telefon bebi, ponosni što ona ume da skroluje po ekranu”
Jeste li čuli da su stručnjaci osmislili i stvorili mobilni telefon koji je namenjen isključivo deci!? Nema više straha ni bojazni od toga da će dete polomiti vaš, ne treba...
Iskreno, ja bih se zgrozila i ovde da vidim oca koji ulece na teren i lupa detetu samar. Javno ponizavanje je jedna od najgorih “vaspitnih metoda”, ako uopste tako moze da se nazove… To sto dete razbija reket ocigledno ima veze sa samokontrolom koju ni otac nije uspeo da savlada, pa samim tim nije ni preneo na svoje dete.
Jezivo
Bravo za komentar, Marijana. Clanak je nevidjeno povrsan.