Kako roditelji koji su i sami nekada bili nemirni vaspitavaju svoju decu?
Bio sam problematično dete jer sam bio jedinac roditeljima koji se nisu dobro slagali. Moja porodica pripadala je srednjoj klasi (dok je ona još postojala i imala dobar život) a najviše vremena tokom odrastanja provodio sam sam.
Odgajio sam dvoje dece. I disciplinovao sam ih, i dao sam im slobodu. Nisam ih pokvario, ali im ništa posebno nisam ni davao.
Poput mojih roditelja, i ja sam se razveo kada su deca imala 15 i 9 godina i tada sam postao pedesetdvogodišnji samohrani otac. Bilo je to istovremeno i teško i zabavno, malo češće teško.
Ja kao muškarac želim da poručim svim drugim muškarcima: Pravi očevi ne ostavljaju svoju decu!
Putovali smo, dozvoljavao sam im da treniraju borilačke veštine, puštao da prijatelji prespavaju kod njih i obrnuto, tretirao sam ih kao mlade odrasle ljude. Nisam im kupovao televizore za njihove sobe, mobilne telefone ni kompijutere sve dok nisu krenuli u srednju školu. Tada im nisam kupio automobil.
Dobro nam je išlo. Uglavnom jer su oni znali moje pravilo, i znali su da ako ga prekriše, moraće da snose posledice.
I, sada ono najvažnije, nisam kao većina roditelja imao listu pravila i zabrana koja stoje zalepljena na frižideru, zbog kojih bi ih kažnjavao ili ograničavao gledanje televizora. Ne. Ja sam imao samo jedno pravilo koje je glasilo – kloni se nevolje! Znali su šta ovo pravilo znači i poštovali su ga sve vreme dok su odrastali.
Radili smo svašta zajedno. Išli na skijanje, snoubord, kampovanje i mnoge druge lude stvari. Puštao sam ih da posete majku kad god žele. Moja ćerka se zaljubila u konje, podržao sam tu ljubav. Moj sin je rano naučio da bude Di-Džej, podržao sam i njegovu strast. Nikada nisam bio negativan. A oni su se klonili nevolje.
Nisam imalo spisak pravila, i to se pokazalo kao veoma dobro za moju porodicu.
Oni su danas odgovorni odrasli ljudi koji vode sopstvene poslove.
Izvor: Yumama
