Bil Herman u pedeset drugoj godini postao je samohrani otac dvoje tinejdžera koji su danas dobri, uspešni i odgovorni mladi ljudi. Tokom odrastanja oni su morali da poštuju samo jedno pravilo za koje Bil misli da je bilo ključ uspeha. Pročitajte njegovu priču.

Kako roditelji koji su i sami nekada bili nemirni vaspitavaju svoju decu?
Bio sam problematično dete jer sam bio jedinac roditeljima koji se nisu dobro slagali. Moja porodica pripadala je srednjoj klasi (dok je ona još postojala i imala dobar život) a najviše vremena tokom odrastanja provodio sam sam.
Odgajio sam dvoje dece. I disciplinovao sam ih, i dao sam im slobodu. Nisam ih pokvario, ali im ništa posebno nisam ni davao.
Poput mojih roditelja, i ja sam se razveo kada su deca imala 15 i 9 godina i tada sam postao pedesetdvogodišnji samohrani otac. Bilo je to istovremeno i teško i zabavno, malo češće teško.
Ja kao muškarac želim da poručim svim drugim muškarcima: Pravi očevi ne ostavljaju svoju decu!
Putovali smo, dozvoljavao sam im da treniraju borilačke veštine, puštao da prijatelji prespavaju kod njih i obrnuto, tretirao sam ih kao mlade odrasle ljude. Nisam im kupovao televizore za njihove sobe, mobilne telefone ni kompijutere sve dok nisu krenuli u srednju školu. Tada im nisam kupio automobil.
Dobro nam je išlo. Uglavnom jer su oni znali moje pravilo, i znali su da ako ga prekriše, moraće da snose posledice.
I, sada ono najvažnije, nisam kao većina roditelja imao listu pravila i zabrana koja stoje zalepljena na frižideru, zbog kojih bi ih kažnjavao ili ograničavao gledanje televizora. Ne. Ja sam imao samo jedno pravilo koje je glasilo – kloni se nevolje! Znali su šta ovo pravilo znači i poštovali su ga sve vreme dok su odrastali.
Radili smo svašta zajedno. Išli na skijanje, snoubord, kampovanje i mnoge druge lude stvari. Puštao sam ih da posete majku kad god žele. Moja ćerka se zaljubila u konje, podržao sam tu ljubav. Moj sin je rano naučio da bude Di-Džej, podržao sam i njegovu strast. Nikada nisam bio negativan. A oni su se klonili nevolje.
Nisam imalo spisak pravila, i to se pokazalo kao veoma dobro za moju porodicu.
Oni su danas odgovorni odrasli ljudi koji vode sopstvene poslove.
Izvor: Yumama
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Idi uvek prometnim ulicama, ne pričaj sa strancima… Video mame i ćerke koji objašnjava KAKO da dete bezbedno ide od kuće do škole
Mama Elena došla je iz Rusije, a na svom Instagram profilu @tsarkova_elena i YouTube kanalu deli sadržaj koji može biti od velike pomoći svima koji su se tek doselili u...
Tata Milorad: Ja, Tesla i Edison zbunjeni – ali konačno sam dobio 5 iz tehničkog
Sutra idem u školu po ocjenu, sješću u klupu, a sina poslati da radi moj posao 45 minuta, jer sam ja radio njegov (nije kriv, ali da shvati kako je...
MALA DECA I VREME ZA SEBE – kako ćeš u starosti gledati na ovo doba?
Kada ideš negde sa detetom, na more recimo ili na neku proslavu... Recimo da ideš na more... Možeš se truditi da ugrabiš tokom dana neko vreme za sebe, da prošetaš...
Uspostavljanje granica kod dece – kada i kako početi?
Čim prohoda, dete će početi da istražuje svet oko sebe na nov način. To je i vreme za vaša prva ozbiljna ograničenja. Kada nauči da izbegava kućne "pecbocsec" potencijalne opasnosti,...
Nema komentara.