Bil Herman u pedeset drugoj godini postao je samohrani otac dvoje tinejdžera koji su danas dobri, uspešni i odgovorni mladi ljudi. Tokom odrastanja oni su morali da poštuju samo jedno pravilo za koje Bil misli da je bilo ključ uspeha. Pročitajte njegovu priču.
Kako roditelji koji su i sami nekada bili nemirni vaspitavaju svoju decu?
Bio sam problematično dete jer sam bio jedinac roditeljima koji se nisu dobro slagali. Moja porodica pripadala je srednjoj klasi (dok je ona još postojala i imala dobar život) a najviše vremena tokom odrastanja provodio sam sam.
Odgajio sam dvoje dece. I disciplinovao sam ih, i dao sam im slobodu. Nisam ih pokvario, ali im ništa posebno nisam ni davao.
Poput mojih roditelja, i ja sam se razveo kada su deca imala 15 i 9 godina i tada sam postao pedesetdvogodišnji samohrani otac. Bilo je to istovremeno i teško i zabavno, malo češće teško.
Ja kao muškarac želim da poručim svim drugim muškarcima: Pravi očevi ne ostavljaju svoju decu!
Putovali smo, dozvoljavao sam im da treniraju borilačke veštine, puštao da prijatelji prespavaju kod njih i obrnuto, tretirao sam ih kao mlade odrasle ljude. Nisam im kupovao televizore za njihove sobe, mobilne telefone ni kompijutere sve dok nisu krenuli u srednju školu. Tada im nisam kupio automobil.
Dobro nam je išlo. Uglavnom jer su oni znali moje pravilo, i znali su da ako ga prekriše, moraće da snose posledice.
I, sada ono najvažnije, nisam kao većina roditelja imao listu pravila i zabrana koja stoje zalepljena na frižideru, zbog kojih bi ih kažnjavao ili ograničavao gledanje televizora. Ne. Ja sam imao samo jedno pravilo koje je glasilo – kloni se nevolje! Znali su šta ovo pravilo znači i poštovali su ga sve vreme dok su odrastali.
Radili smo svašta zajedno. Išli na skijanje, snoubord, kampovanje i mnoge druge lude stvari. Puštao sam ih da posete majku kad god žele. Moja ćerka se zaljubila u konje, podržao sam tu ljubav. Moj sin je rano naučio da bude Di-Džej, podržao sam i njegovu strast. Nikada nisam bio negativan. A oni su se klonili nevolje.
Nisam imalo spisak pravila, i to se pokazalo kao veoma dobro za moju porodicu.
Oni su danas odgovorni odrasli ljudi koji vode sopstvene poslove.
Izvor: Yumama
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Maloletnice u đakuziju poznatog jutjubera: Nisu one samo žrtve obmane, one su, pre svega, žrtve nevaspitanja
Piše: Ljiljana Španić Nije loše vreme u kom živimo, loši su ljudi koji žive u njemu. Hteli to priznati ili ne, svakodnevnica govori tako. Verujem da je većina ovih dana...
Tri najveće greške koje roditelji prave kad žele da disciplinuju decu
Roditeljstvo je težak posao. Čak i kad se čini da sve ide kao podmazano. Roditelji koji su odabrali drugačiji, nežniji, povezujući tip roditeljstva, upravo zbog tolikog truda koji ulažu u...
Kako da vaspitam dete za svet koji više ne postoji?
Možemo da se složimo da je cilj svakog roditelja (barem bi trebalo da bude) da odgaji i vaspita dete na najbolji mogući način. Od pamtiveka postoje neki univerzalni stavovi o...
Najveći uspeh roditelja je da deca ne beže od nas, već nam se rado vraćaju
Piše: Brankica Raković Nedavno sam na pitanje: "O čemu si sanjala kad si imala 16?" bez razmišljanja, uz nekoliko dodataka, odgovorila: Željela sam da ne budem kao moja majka....
Nema komentara.