Bundeva – kraljica jeseni

Možda postoji još neka ovako zahvalna biljčica koja se „u sve meša“ ali ne verujem da postoji biljka koja se lakše gaji i uzvraća obiljem plodova. Čak i kad niste u prilici da je uzgajate, njena skromna cena treba da bude podstrek za uvođenje na svakodnevnu trpezu, barem u jesenjim i zimskim mesecima koji su pred nama.

Piše: Jasmina Jovanović

Do nedavno, bundeva se nije preterano cenila u ishrani i uglavnom smo je ili koristili za pite ili pekli u rerni. U južnim krajevima Srbije gajena je, čak, isključivo za hranjenje stoke. Ali, i kad nismo cenili, ili nismo sasvim poznavali njenu hranljivost, njene semenke su nam bile zanimljive. Naravno, semenke su oduvek bile poznate kao zanimacija za zube, čuvene ukusne grickalice, a tek kasnijim istraživanjima proglašene su i za veoma zdrave. Nekada su tokom zime, kada u domovima nije bilo ovoliko raznih ekrana i tehnologije da okupiraju čoveka i ukradu mu vreme, čitave seoske porodice uz razgovor i smeh, kada se završe svi poljski poslovi, sedele do kasno u noć i ljuštile semenke bundeve da bi od njih dobili ulje za sopstvenu upotrebu ili ih tako očišćene prodavali zemljoradničkim zadrugama.

Bundeva je u našem narodu sveprisutna od davnina, kao hrana i kao simbol – na Vukovoj trpezi, po rečima Mirka Bogićevića, zvali su je i buča, dulek, dublek, haluša, misirača, ludaja, ludara, triganica, debelica, debeljača. U narodnim poslovicama se često koristi baš ona da slikovito opiše različite situacije: pukla tikva, duvaju u istu tikvu, tikva bez korena, pokondirena tikva, ko s đavolom tikve sadi…

Čak je i srpskoj književnosti pokupila slavu, kao Sterijina Pokondirena tikva i u kultnom delu Dragoslava Mihajlovića Kad su cvetale tikve.

Amerikanka u Evropi

Bundeva (Cucurbita pepo L. – Cucurbitaceae) je jednogodišnja, zeljasta biljka. Vodi poreklo, kao i ostale vrste tikvi, iz Centralne Amerike i donesena je u Evropu u XVI veku (u Peruu i Meksiku, arheolozi su pronašli dokaze o kulturi njenog gajenja stare 4000 godina). Gaji se radi ploda koji može biti težak i preko 10 kg (nisu retki primerci mase od 50 i više kilograma) i semena iz kojeg se, hladnim postupkom, cedi ulje. U Srbiji, više je zastupljena kao pridruženi usev kukuruzu sa kojim se lepo slaže, u poljoprivrednom smislu.

Bundeva spada u takozvano zimsko povrće, jer se bere u kasnu jesen i može veoma dugo da se čuva. Važno je da je ubrana zrela, a to ćemo prepoznati po njenoj čvrstoj kori bež-bele ili narandžaste boje. Tikve spadaju među najstarije gajene biljke.

Postoje brojne vrste tikvi i bundeva, pa tako i različiti nazivi. Pored domaće žute i one crne „stočne“, na pijacama ćete pronaći i japansku hokaido bundevu, koja je veoma slatkog ukusa, kao i muskatnu bundevu. Iako im se ukusi potpuno razlikuju, tikvina bliska rođaka je i lubenica, i smatra se povrćem, ali je mi zbog njene slasti zovemo voćem.

Postoji čak i posebna vrsta tikve, tzv. lufa, koja se koristi kao sunđer za kupanje i masažu tela tako što se njeno sunđerasto meso očisti od semenki i osuši.

1 2 3 Sledeća strana

Podeli tekst: