Možda postoji još neka ovako zahvalna biljčica koja se „u sve meša“ ali ne verujem da postoji biljka koja se lakše gaji i uzvraća obiljem plodova. Čak i kad niste u prilici da je uzgajate, njena skromna cena treba da bude podstrek za uvođenje na svakodnevnu trpezu, barem u jesenjim i zimskim mesecima koji su pred nama.
Piše: Jasmina Jovanović
Do nedavno, bundeva se nije preterano cenila u ishrani i uglavnom smo je ili koristili za pite ili pekli u rerni. U južnim krajevima Srbije gajena je, čak, isključivo za hranjenje stoke. Ali, i kad nismo cenili, ili nismo sasvim poznavali njenu hranljivost, njene semenke su nam bile zanimljive. Naravno, semenke su oduvek bile poznate kao zanimacija za zube, čuvene ukusne grickalice, a tek kasnijim istraživanjima proglašene su i za veoma zdrave. Nekada su tokom zime, kada u domovima nije bilo ovoliko raznih ekrana i tehnologije da okupiraju čoveka i ukradu mu vreme, čitave seoske porodice uz razgovor i smeh, kada se završe svi poljski poslovi, sedele do kasno u noć i ljuštile semenke bundeve da bi od njih dobili ulje za sopstvenu upotrebu ili ih tako očišćene prodavali zemljoradničkim zadrugama.
Bundeva je u našem narodu sveprisutna od davnina, kao hrana i kao simbol – na Vukovoj trpezi, po rečima Mirka Bogićevića, zvali su je i buča, dulek, dublek, haluša, misirača, ludaja, ludara, triganica, debelica, debeljača. U narodnim poslovicama se često koristi baš ona da slikovito opiše različite situacije: pukla tikva, duvaju u istu tikvu, tikva bez korena, pokondirena tikva, ko s đavolom tikve sadi…
Čak je i srpskoj književnosti pokupila slavu, kao Sterijina Pokondirena tikva i u kultnom delu Dragoslava Mihajlovića Kad su cvetale tikve.
Amerikanka u Evropi
Bundeva (Cucurbita pepo L. – Cucurbitaceae) je jednogodišnja, zeljasta biljka. Vodi poreklo, kao i ostale vrste tikvi, iz Centralne Amerike i donesena je u Evropu u XVI veku (u Peruu i Meksiku, arheolozi su pronašli dokaze o kulturi njenog gajenja stare 4000 godina). Gaji se radi ploda koji može biti težak i preko 10 kg (nisu retki primerci mase od 50 i više kilograma) i semena iz kojeg se, hladnim postupkom, cedi ulje. U Srbiji, više je zastupljena kao pridruženi usev kukuruzu sa kojim se lepo slaže, u poljoprivrednom smislu.
Bundeva spada u takozvano zimsko povrće, jer se bere u kasnu jesen i može veoma dugo da se čuva. Važno je da je ubrana zrela, a to ćemo prepoznati po njenoj čvrstoj kori bež-bele ili narandžaste boje. Tikve spadaju među najstarije gajene biljke.
Postoje brojne vrste tikvi i bundeva, pa tako i različiti nazivi. Pored domaće žute i one crne „stočne“, na pijacama ćete pronaći i japansku hokaido bundevu, koja je veoma slatkog ukusa, kao i muskatnu bundevu. Iako im se ukusi potpuno razlikuju, tikvina bliska rođaka je i lubenica, i smatra se povrćem, ali je mi zbog njene slasti zovemo voćem.
Postoji čak i posebna vrsta tikve, tzv. lufa, koja se koristi kao sunđer za kupanje i masažu tela tako što se njeno sunđerasto meso očisti od semenki i osuši.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
9 saveta za uvođenje čvrste hrane
U uzrastu od četvrtog do šestog meseca beba je spremna za uvođenje čvrste hrane. Mi vam donosimo nekoliko saveta kako bi se beba što pre navikla na nju. UVOĐENJE ČVRSTE...
Većina roditelja ne ume da proceni količinu šećera u hrani
Čaša soka od pomorandže i ovsena pločica na prvi pogled se čine kao zdrav jutarnji obrok za decu, ali naučnici sa Instituta Maks Plank upozoravaju da obe stvari mogu biti...
Da li je svinjska mast zaista zdravija od putera?
Britanska nutricionistkinja Džo Travers ističe da svinjska mast sadrži takozvane "dobre" mononezasićene masnoće, koje su ranije smatrane štetnima. Ona smatra da bi ove masnoće mogle da budu zdravije od putera....
Nutricionista savetuje šta je važno da deca jedu u zimskim danima
Supe od povrća i mesa kao i variva od sezonskog povrća idealan su obrok za mališane zimi jer im daju sve potrebne minerale i vitamine, ali veoma je važna i...
Nema komentara.