Možda postoji još neka ovako zahvalna biljčica koja se „u sve meša“ ali ne verujem da postoji biljka koja se lakše gaji i uzvraća obiljem plodova. Čak i kad niste u prilici da je uzgajate, njena skromna cena treba da bude podstrek za uvođenje na svakodnevnu trpezu, barem u jesenjim i zimskim mesecima koji su pred nama.
Piše: Jasmina Jovanović
Do nedavno, bundeva se nije preterano cenila u ishrani i uglavnom smo je ili koristili za pite ili pekli u rerni. U južnim krajevima Srbije gajena je, čak, isključivo za hranjenje stoke. Ali, i kad nismo cenili, ili nismo sasvim poznavali njenu hranljivost, njene semenke su nam bile zanimljive. Naravno, semenke su oduvek bile poznate kao zanimacija za zube, čuvene ukusne grickalice, a tek kasnijim istraživanjima proglašene su i za veoma zdrave. Nekada su tokom zime, kada u domovima nije bilo ovoliko raznih ekrana i tehnologije da okupiraju čoveka i ukradu mu vreme, čitave seoske porodice uz razgovor i smeh, kada se završe svi poljski poslovi, sedele do kasno u noć i ljuštile semenke bundeve da bi od njih dobili ulje za sopstvenu upotrebu ili ih tako očišćene prodavali zemljoradničkim zadrugama.
Bundeva je u našem narodu sveprisutna od davnina, kao hrana i kao simbol – na Vukovoj trpezi, po rečima Mirka Bogićevića, zvali su je i buča, dulek, dublek, haluša, misirača, ludaja, ludara, triganica, debelica, debeljača. U narodnim poslovicama se često koristi baš ona da slikovito opiše različite situacije: pukla tikva, duvaju u istu tikvu, tikva bez korena, pokondirena tikva, ko s đavolom tikve sadi…
Čak je i srpskoj književnosti pokupila slavu, kao Sterijina Pokondirena tikva i u kultnom delu Dragoslava Mihajlovića Kad su cvetale tikve.
Amerikanka u Evropi
Bundeva (Cucurbita pepo L. – Cucurbitaceae) je jednogodišnja, zeljasta biljka. Vodi poreklo, kao i ostale vrste tikvi, iz Centralne Amerike i donesena je u Evropu u XVI veku (u Peruu i Meksiku, arheolozi su pronašli dokaze o kulturi njenog gajenja stare 4000 godina). Gaji se radi ploda koji može biti težak i preko 10 kg (nisu retki primerci mase od 50 i više kilograma) i semena iz kojeg se, hladnim postupkom, cedi ulje. U Srbiji, više je zastupljena kao pridruženi usev kukuruzu sa kojim se lepo slaže, u poljoprivrednom smislu.
Bundeva spada u takozvano zimsko povrće, jer se bere u kasnu jesen i može veoma dugo da se čuva. Važno je da je ubrana zrela, a to ćemo prepoznati po njenoj čvrstoj kori bež-bele ili narandžaste boje. Tikve spadaju među najstarije gajene biljke.
Postoje brojne vrste tikvi i bundeva, pa tako i različiti nazivi. Pored domaće žute i one crne „stočne“, na pijacama ćete pronaći i japansku hokaido bundevu, koja je veoma slatkog ukusa, kao i muskatnu bundevu. Iako im se ukusi potpuno razlikuju, tikvina bliska rođaka je i lubenica, i smatra se povrćem, ali je mi zbog njene slasti zovemo voćem.
Postoji čak i posebna vrsta tikve, tzv. lufa, koja se koristi kao sunđer za kupanje i masažu tela tako što se njeno sunđerasto meso očisti od semenki i osuši.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Slatkiši – koliko toga sme?
Piše: dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu Kada kažemo slatkiši, mislimo pre svega na šećer ali često su kalorije velikim delom iz masti. Pa, pitanje koliko toga...
Novi pravilnik o obrocima u školama: Nikada ne treba odustajati od menjanja dečijih navika
Novim pravilnikom o ishrani učenika, koji je ove jeseni stupio na snagu, predviđeno je da đaci treba da imaju zdrav obrok tokom boravka u školi, koji uključuje meso, povrće, voće,...
Kupologija vitamina – da li je sveže zaista sveže?
Većina nas ulazi u zeleni deo samoposluge s idejom o tome šta želimo da kupimo. Ponekad čak nosimo i spisak. Američki način ishrane promenio se da bi zadovoljio naše svakodnevne...
Dr Jagoda Jorga: Posebna priča o povrću… To baš i ne volimo, zar ne?
Povrće je pravi izbor za sve one koji vode računa o dobroj ishrani, a žele da regulišu težinu. Može i treba da se unosi u velikim količinama, bar pola kilograma...
Nema komentara.