“Pasovi laju”, “Mali zecovi spavaju”, “Otpokrio sam se (vruće je)”, “Ježovi bodu” …primeri su grešaka koje se javljaju tokom razvoja govora, a koje su zapravo proizvod uopštavanja/generalizacije koje svedoči o pravilnom mislenom razvoju.
Naime, tokom usvajanja govora, najpre se uče pravila koja se generalizuju, a tek kasnije odstupanja tj. izuzeci.
Npr. ukoliko se igramo s mačkom, sa zecom, zašto onda ne bismo mogli da se igramo i sa konjom??!!
Ili…ako imamo slonove, pacove, vukove, zašto ne bismo imali i zecove, ljudove, mišove??!!
Deca ranog detinjstva svakako nisu upoznata sa glasovnim promenama, ne mogu da ih razumeju niti primene…Ali su “primorana” da ih primenjuju u govoru.
Tako će npr. – budući da pojma nemaju o tome da su se stručnjaci koji se bave jezikom dosetili da izbace “a” tamo gde će ono rogobatno zvučati te takvo A nazvali nepostojanim, klinci uredno umetati A po principu generalizacije i govoriti npr. “NOKATI” umesto nokti, “PASIĆ” umesto psić…Nije li to pokazatelj njihove promućurnosti, pa njihove reči su sasvim logične??
Ili…šta klinci znaju o SIBILARIZACIJI kada – umesto OBLACI kažu “OBLAKI”? Pa, nije li u jednini oblak, a ne oblac??
Deca ranog uzrasta i deca kod kojih je jezički razvoj usporen prolaze kroz analogne faze pri čemu je neophodna podrška stručnjaka u ovom drugom slučaju kako bi se pravilno stimulisao govorni razvoj u svim njegovim aspektima, a roditelji informisali o karakteristikama razvojnih faza te – budući edukovani – nastavili da prate i pravilno stimulišu dete…
Setićemo se, ovom prilikom, primera u kojem iskustvo utiče na opažanje – Eskimi, npr.razlikuju, prema obliku pahulja, više od 100 vrsta snega – njihova percepcija je izmenjena u skladu sa učenjem koje je faktor opstanka u postojećim životnim uslovima…
Radost koju im nesumnjivo donosi ovako široko saznanje, prosečni evropski stanovnik nikada neće imati…nikada neće “videti” tj. razlikovati toliko čudesnih oblika pahulja…
I načini na koje deca koriste “reči sa greškom” su različiti od deteta do deteta, ne koriste sva deca iste reči sa greškom jer je i primera za uopštavanje mnogo…
Budite zato poput Eskima, uživajte sa svojom decom otkrivajući staze i “stramputice” u putevima njihovog razvoja, učite i vi – učeći ih…
Izvor: Razvojna neuropsihologija
Moj stariji sin je tražio da mu dam plokotac. – Šta ti je to plokotać? – pitam. Onda mi on objasnio: znas to je ono za zabukotac. I odveo me do kuhinje i izvadio poklopac tj. zaklopac.
Moj mlađi sin gleda kako nešto seckam: – Mamin noz? Još uvek je bio noz a ne nož. – Jeste, kažem. Onda on: Nas noz? – Jeste, dušo, naš nož. A on pun nade: – Nije Gogin noz (Gordan je stariji brat).