Deca ranog detinjstva svakako nisu upoznata sa glasovnim promenama, ne mogu da ih razumeju niti primene…Ali su “primorana” da ih primenjuju u govoru.
“Pasovi laju”, “Mali zecovi spavaju”, “Otpokrio sam se (vruće je)”, “Ježovi bodu” …primeri su grešaka koje se javljaju tokom razvoja govora, a koje su zapravo proizvod uopštavanja/generalizacije koje svedoči o pravilnom mislenom razvoju.
Naime, tokom usvajanja govora, najpre se uče pravila koja se generalizuju, a tek kasnije odstupanja tj. izuzeci.
Npr. ukoliko se igramo s mačkom, sa zecom, zašto onda ne bismo mogli da se igramo i sa konjom??!!
Ili…ako imamo slonove, pacove, vukove, zašto ne bismo imali i zecove, ljudove, mišove??!!
Deca ranog detinjstva svakako nisu upoznata sa glasovnim promenama, ne mogu da ih razumeju niti primene…Ali su “primorana” da ih primenjuju u govoru.
Tako će npr. – budući da pojma nemaju o tome da su se stručnjaci koji se bave jezikom dosetili da izbace “a” tamo gde će ono rogobatno zvučati te takvo A nazvali nepostojanim, klinci uredno umetati A po principu generalizacije i govoriti npr. “NOKATI” umesto nokti, “PASIĆ” umesto psić…Nije li to pokazatelj njihove promućurnosti, pa njihove reči su sasvim logične??
Ili…šta klinci znaju o SIBILARIZACIJI kada – umesto OBLACI kažu “OBLAKI”? Pa, nije li u jednini oblak, a ne oblac??
Deca ranog uzrasta i deca kod kojih je jezički razvoj usporen prolaze kroz analogne faze pri čemu je neophodna podrška stručnjaka u ovom drugom slučaju kako bi se pravilno stimulisao govorni razvoj u svim njegovim aspektima, a roditelji informisali o karakteristikama razvojnih faza te – budući edukovani – nastavili da prate i pravilno stimulišu dete…
Setićemo se, ovom prilikom, primera u kojem iskustvo utiče na opažanje – Eskimi, npr.razlikuju, prema obliku pahulja, više od 100 vrsta snega – njihova percepcija je izmenjena u skladu sa učenjem koje je faktor opstanka u postojećim životnim uslovima…
Radost koju im nesumnjivo donosi ovako široko saznanje, prosečni evropski stanovnik nikada neće imati…nikada neće “videti” tj. razlikovati toliko čudesnih oblika pahulja…
I načini na koje deca koriste “reči sa greškom” su različiti od deteta do deteta, ne koriste sva deca iste reči sa greškom jer je i primera za uopštavanje mnogo…
Budite zato poput Eskima, uživajte sa svojom decom otkrivajući staze i “stramputice” u putevima njihovog razvoja, učite i vi – učeći ih…
Izvor: Razvojna neuropsihologija
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
„Od straha smo nervozni, od nervoze umorni, od umora vičemo na decu. I posle nas grize savest…”
Piše: Snežana Golić, pedagog „Ne dao ti Bog šta ti majka misli”, govori šaljivi zaključak koji su donele prethodne generacije. Svaka nova generacija roditelja isti zaključak ponavlja od momenta kada...
Mrzite kad vam neko daje savete koje niste tražili. Zašto to onda radite svojoj deci?
Piše: Piter Grej, razvojni psiholog "Lepo se provedi," reče mama svojoj ćerki tinejdžerki. "Maaama, prestani moooolim te da mi govoriš šta da radim!" Saosećam sa obe strane u ovoj šali....
Ne čini umesto deteta ono što može da uradi samo
„Postoji jedno pravilo kojeg sam pokušavao da se pridržavam dok su mi deca bila mala, a ono glasi: NE ČINI UMESTO DETETA ONO ŠTO MOŽE DA URADI I SAMO. To...
Najkraća psihoterapija: Gospođo, to u stvari znači da ste vi dobra majka
Piše: Nebojša Jovanović, psiholog i psihoterapeut "Pre par godina pozove me jedna žena telefonom i glasom punim očaja priča mi o tome kako joj je život izgubio smisao jer je...
Nema komentara.