Samopoštovanje i samoispoljavanje - sržne potrebe svakog deteta

Dete ima određene sržne potrebe za bazičnom sigurnošću, povezanošću sa drugima, autonomijom, samopoštovanjem, samoispoljavanjem i realističnim granicama.

Samopoštovanje i samoispoljavanje – sržne potrebe svakog deteta Foto: Freepik

Naše detinjstvo ne mora da bude savršeno da bismo bili u dovoljnoj meri dobro prilagođeni odrasli ljudi. Samo mora da bude, kao što je D. V. Vinikot (Donald Woods Winnicott) rekao, „dovoljno dobro.” Dete ima određene sržne potrebe za bazičnom sigurnošću, povezanošću sa drugima, autonomijom, samopoštovanjem, samoispoljavanjem i realističnim granicama. Ako su te potrebe zadovoljene, onda dete obično cveta u psihološkom pogledu. Kada postoje ozbiljni nedostaci u zadovoljavanju ovih detetovih potreba, nastaju problemi.

Samopoštovanje je osećaj da vredimo u svom ličnom, društvenom i poslovnom životu. Samopoštovanje se rađa u detinjstvu iz osećaja da nas porodica, prijatelji, te nastavnici i drugovi u školi vole i poštuju.

Idealno bi bilo da smo svi imali detinjstvo koje podstiče naše samopoštovanje. Osećali bismo da nas porodica i prijatelji vole i cene, da nas vršnjaci prihvataju i da smo uspešni u školi. Dobijali bimo pohvale i podstrek bez preteranih kritika i odbijanja.

Međutim, moguće je da se vama to nije dogodilo. Moguće je da ste imali roditelja, ili brata ili sestru koji su vas stalno kritikovali tako da ništa što ste radili nije bilo prihvatljivo. Osećali ste se nedostojnim ljubavi. Možda su vas vršnjaci odbacivali. Doprinosili su tome da se osećate nepoželjno. Ili ste se možda osećali kao gubitnik u školi ili u sportovima.

Sad, kad ste odrasli, možda se osećate nesigurno po pitanju određenih aspekata svog života. Nedostaje vam samopouzdanja u oblastima gde se osećate ranjivo – u intimnim odnosima, socijalnim situacijama, ili na poslu. U tim ranjivim oblastima se osećate inferiorno u odnosu na druge ljude. Preosetljivi ste na kritike i odbijanje. Izazovi vas veoma uznemiravaju: ili izbegavate izazove, ili loše izlazite s njima na kraj.

Povrede našeg samopoštovanja nagone nas da osećamo sram. Sram je dominantno osećanje u tom domenu. Ako ste se ulovili u životne zamke Defektnost ili Neuspeh, onda vam sram od samog sebe ispunjava život.

Samoispoljavanje je sloboda da ispoljimo sebe – svoje potrebe, osećanja (uključujući tu i ljutnju) i prirodne sklonosti (talente). Samoispoljavanje podrazumeva uverenje da su naše potrebe jednako važne kao potrebe drugih ljudi. Slobodni smo da postupamo spontano bez preterane inhibicije. Osećamo slobodu da se bavimo aktivnostima i interesovanjima koja usrećuju nas, ne samo one oko nas. Ne podstiču nas samo da stalno radimo i takmičimo se, već nam daju vremena da se igramo i zabavljamo.

U ranoj sredini koja podstiče samoispoljavanje, podstiču nas da otkrivamo vlastita prirodna interesovanja i sklonosti. Naše potrebe i želje se uzimaju u obzir prilikom donošenja odluka. Dozvoljeno nam je da izražavamo osećanja, kao što su tuga i ljutnja, dokle god ozbiljno ne škode drugima. Redovno nam je dozvoljeno da budemo razigrani, nesputani i puni entuzijazma. Podstiču nas da držimo u ravnoteži rad i igru. Standardi su racionalni.

Ako odrastate u porodici koja guši samoispoljavanje, kažnjavaju vas ili vam nabijaju osećaj krivice kad izrazite svoje potrebe, sklonosti ili osećanja. Potrebe i osećanja vaših roditelja imaju prioritet u odnosu na vaše. Doprinose tome da se osećate nemoćno. Kad god se ponašate razigrano ili neobuzdano, rugaju vam se i bude u vama osećaj srama. Rad i postignuće se preterano ističu nauštrb zabave i zadovoljstva. Vaši roditelji su zadovoljni samo kad nešto obavite savršeno.

Postoje tri pokazatelja da je vaše samoispoljavanje ograničeno. Prvi je da ste izuzetno popustljivi prema drugim ljudima. Uvek udovoljavate svima drugima i uvek se brinete za sve druge. Suviše ste skromni, skoro kao mučenik. Kao da vas ne zanimaju vlastite potrebe. Nepodnošljivo vam je da gledate kako drugi oko vas pate, pa uvek iznova žrtvujete vlastite želje da biste njima pomogli. Moguće je da toliko mnogo činite za druge da oni zbog toga osećaju krivicu što su s vama. Moguće je da se duboko u sebi osećate slabo i pasivno ili ogorčeno kad ljudi ne cene vaše davanje. Previše dopuštate da potrebe drugih ljudi upravljaju vama.

Drugi pokazatelj kako imate problema u ovom domenu jeste da ste preterano nesigurni i sputani. Moguće je da ste radoholičar – ceo život vam se vrti oko rada. Rad vam je, možda, karijera ili nešto drugo. Možda radite da biste stalno izgledali savršeno ili da biste sve održavali besprekorno urednim i čistim, ili, možda, da biste uvek sve obavljali na savršeno pravilan i tačan način.

Moguće je da ste emocionalno ravni/ravnodušni. U vašem životu nema spontanosti. Potiskujete svoje prirodne reakcije na događaje. Bilo zato što smatrate da morate da radite ono što drugi ljudi žele (životna zamka Podređivanje) ili zato što morate ispuniti neke nemoguće visoke standarde (životna zamka Previsoki standardi), imate osećaj da ne uživate zaista u životu. Život vam je ozbiljan i tužan. Nekako uskraćujete sebi zabavu, opuštanje i zadovoljstvo.

Treći pokazatelj problema u samoispoljavanju je velika količina neispoljene ljutnje. Hronična srdžba zna da tinja ispod i, s vremena na vreme, neočekivano izbije na površinu, i to gotovo nekontrolisano. I, možda ste depresivni. Zatočeni ste u rutinu koja vam ne pričinjava nimalo zadovoljstva. Život vam deluje prazno. Radite sve što treba, a u tome ipak ne nalazite nimalo zadovoljstva.

Odlomak iz knjige: