Izgleda da zdravo samopouzdanje ima malo veze sa objektivnim pokazateljima. Ono je izgleda povezano sa unutrašnjom, subjektivnom logikom
Da li je (finansijski) uspeh dovoljan za osećaj samopouzdanja i zadovoljstva sobom? Odgovor daje ovaj kratak video u produkciji britanske organizacije Škola života/The School of Life (a koji je prevela stranica #beleskesapsihoterapije) koji objašnjava kako na naše samopouzdanje utiču uspeh naših roditelja i vršnjaka, kao i kvalitet ljubavi i podrške koju smo dobijali u detinjstvu.
Dopadati se sebi ili imati visoko samopouzdanje, kako to obično zovemo, od presudnog je značaja za naš osećaj blagostanja. Ono što je neobično jeste nepredvidivo poreklo samopouzdanja.
Postoje ljudi sa skromnim zanimanjima, prosečne građe i „neglamuroznim“ prijateljima koji uprkos tome poseduju visok nivo samopouzdanja. Oni se sebi dopadaju i bez znakova odobravanja od strane spoljašnjeg sveta. A postoje i drugi, koji se i pored svih uspeha, prestiža i finansijske sigurnosti nikada tako ne osećaju. Oni su anksioznosti i neprekidno se kažnjavaju i kritikuju, nikad nisu zadovoljni svojim učinkom, i nikad do kraja uvereni DA ZAISTA ZASLUŽUJU DA POSTOJE.
Izgleda da zdravo samopouzdanje ima malo veze sa objektivnim pokazateljima. Ono je izgleda povezano sa unutrašnjom, subjektivnom logikom, sa faktorima imunim na standardno poimanje uspeha.
3 faktora se naročito izdvajaju:
1. Uspeh roditelja istog pola – majke za devojčice/devojke, očevi za dečake.
Jedan od najvećih pokazatelja koliko ćete samopouzdanja imati je kako se poredite sa roditeljima istog pola, odnosno da li ste postigli više ili manje od mame ili tate.
Prosto rečeno, izgleda da komforan nivo samopouzdanja postižu samo oni koj su uspešniji od roditelja istog pola. Oni „skromnijeg“ porekla u ovom slučaju imaju veliku nesvesnu prednost.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Treba praviti razliku između sukoba među vršnjacima i vršnjačkog nasilja
Piše: Irena Stojiljković “Nije svako zadirkivanje štetno. Dobroćudno zadirkivanje kroz igru ili šalu može biti zabavno i konstruktivno. Može koristiti deci da razviju smisao za humor i druge socijalne veštine...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Kada detetu dati kašiku, a kada šrafilicu?
Iz knjige: „Samostalno dete ili kako da postanete „LENjA“ MAMA“, Ana Bikova Kada detetu dati kašiku? Kada pokaže interesovanje za nju. Kada se pruža da je uzme ili čak pokušava...
Ovo je sa The school of life Youtube kanala, koji je odlican, obradjuje zanimljive teme i ima odlicne ilustracije. Usput, na srecu, ipak na treci faktor kao roditelji i te kako mozemo uticati.