5. Dovođenje dečjih sposobnosti u pitanje (Zašto nisi bolji u matematici?)
Ovo uopšte ne pomaže detetu da se više potrudi, zapravo, ima suprotan efekat. Što više ističete nemoć svog deteta da postigne bolje rezultate, veće su šanse da ono jednostavno odustane od svega. Ovakve roditeljske fraze čine da dete izgubi veru u sebe, usled čega postaje anksiozno i depresivno, što se prenosi i na odraslo doba.
6. Nadimci zasnovani na mentalnim sposobnostima ili fizičkom izgledu (Zašto si uvek toliki slabić?)
Iako se deci preporučuje da ignorišu stvari koje ga povređuju, poput nadimaka u školi, nije isto kada se radi o roditeljskim rečima. Na ovaj način srozavate sliku deteta o samom sebi, što na kraju može da rezultira različitim psihičkim poremećajima, kao i poremećajima u ishrani.
