Izbaciću uspavljivanje dece u 20 koraka, dozvoliću sebi da izgubim strpljenje i radije ću imati pomalo neuredan dom nego biti služavka, piše jedna mama za Hafington post.
Sedam stvari koje majke rade a koje ja više neću raditi Foto: Freepik
Evo spiska sedam stvari koje majke rade a koje ja više neću raditi:
1. Kupanje dece svakog dana
Osim ako se nisu valjali u blatu, nije im potrebno svakodnevno kupanje. Preko leta tu su znoj, pesak i ostaci kreme za sunčanje, ali zimi svakodnevno kupanje samo isušuje dečiju kožu i izaziva osipe kod osetljive kože. Kupanje dva puta nedeljno sasvim je dovoljno i poštedeće me svakodnevnog rvačkog meča sa klizavim, kmezavim malim detetom.
Zašto treba da prestanete sa svakodnevnim kupanjem dece
2. Komplikovana procedura uspavljivanja
Svi su nam govorili da moramo da uspostavimo rutinu pred spavanje koja uključije kupanje, masažu, prigušena svetla za vreme dojenja, što je sve zajedno trajalo sat vremena. Sada naše dete ima četiri godine i u međuremenu u rutinu pred spavanje uguralo se i: 1) pevanje pesmice; 2) čitanje tri knjige; 3) slušanje pesmice o voziću; 4) đuskanje; 5) igranje igre koju je tata izmislio; 6) rvanje za “laku noć”; 7) pranje zuba: 8) igranje “burita”, gde ga umotamo u ćebe i odmotamo kao palačinku; 9) izgovaranje molitve; 10) desetine poljubaca i zagrljaja određenim redosledom koji moramo da ponovimo ako nešto zabrljamo; 11) još jedna čaša vode; 12) još jedno piškenje; 13) još jedna čaša vode. Rutina počinje u tri popodne. Planiram da izbacim sve osim pranja zuba i kratke priče za laku noć.
Zašto deca moraju umeti sama da zaspe do petog rođendana
3. Kupovanje organske hrane
Poslednjih pet godina provela sam u samoposluzi razmišljajući da li da potrošim četiri puta više novca na organsku jabuku ili da kupim običnu. Na kraju ne bih kupila nijednu. Više o tome neću da brinem. Bolje je da kupujem voće i povrće nego da ih ne kupujem uopšte samo zato što ne mogu da priuštim organsko.
4. Teranje dece da jedu povrće
Prvo dete smo terali da pojeden određeni broj zalogaja povrća pre nego što dobije dezert. To je dovodilo do beskonačnih rasprava o tome kolika količina hrane na viljušci se smatra “zalogajem”. Sa drugim detetom više nemam strpljenja za razgovore na temu da li se dodirivanje brokolija jezikom smatra zalogajem.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Dok pakujem odeću koju ste prerasli…
Eto ga opet ono doba godine. Krevet u dečoj sobi prepun je letnjih stvari koje su izvađene iz ormana, a zimske iz vakuum vreća traže svoje mesto na polici. Okružena...
Kako sam, od vaspitačice mog sina, naučio šta znači biti DOSLEDAN roditelj
Bilo je to davne 2006. Zima, sneg, napolju smrzlo, a ja sam došla u vrtić da pokupim nastarijeg sina, Sema, koji je tada imao 5 godina. Moja prijateljica Laura i...
Plašiti mlad svet da je brak mrak a dete neka crna aždaja je krajnje nenormalno
Uloga oca u odgajanju deteta je važna. Balkanski mentalitet opravdava to na drugačije načine. Glavne rečenice su: Naspavaj se sad dok još možeš, nećeš stići oprati ni kosu, preteško je,...
Vedrana Rudan: “U kakvom vremenu živimo – svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema”
U kakvom ludom vremenu živimo? Svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema. Tako je govorio moj sin. Krešo se bacio na pod. Urlao je, valjao se po kuhinjskim...
Nema komentara.