NE FORSIRAJTE UČENjE*
Da li decu treba učiti azbuku i brojeve pre škole?
– To nije neophodno, ni obavezno. Decu treba nenametljivo pripremati tako što će ih odvesti u bioskop, na predstavu, pa da kroz igru prepričaju radnju. Dobro je sa njima igrati društvene igre. Čak i igre na telefonima i kompjuterima mogu da budu edukativne, samo je važno ograničiti vreme, na najduže jedan sat dnevno. Ipak, najvažnije je da budu što više napolju, da imaju fizičkih aktivnosti, da voze bicikl, rolere, plivaju.
* Kako ih treba pripremati?
– Trebalo bi im uvesti neke radne navike, obaveze, da odnesu đubre, slože igračke, pospreme sto… Roditelji ne treba da rade umesto njih, da ih prezaštićuju, jer će tako deca imati manjak samopouzdanja. Veoma je važno da deca završe započeto, bilo da je to igra, neki zadatak ili aktivnost. To je priprema da završavaju radne zadatke u školi. Takođe, treba im odvojiti prostor ili sobu u kojoj će da rade domaće i uče kad krenu u školu.
* A kako izgleda psihološka priprema?
– O školi treba da se priča pozitivno, ali realno. Dakle, u školi će imati obaveze, moraće da slušaju učiteljicu i da rade zadatke, ali će i da se igraju, druže, šale. Nekada će im biti teško, ali se mogu uvek obratiti učiteljici ili roditeljima. Mogu se posvađati sa drugom, ali ni to nije ništa strašno, sve može da se reši i da na kraju bude sve u redu. Važno je ne idealizovati previše školu, govoriti da će tamo sve biti sjajno, i bez problema, ali ne valja ni omalovažavati školu, u smislu “ma šta će ti škola”.
