Japan je razvijena zemlja koja beleži odlične rezultate u pogledu zdravlja i ishrane dece, a tajna uspeha je u školskom ručku, piše Frans pres povodom danas objavljenog izveštaja Fonda UN za decu (Unicef).
Prema podacima Unicefa, Japan je vodeća zemlja po pitanju zdravlja dece, sa niskom stopom smrtnosti, malim brojem gojazne dece i vrlo malim brojem dece koja pate zbog nedovoljne težine.
Stručnjaci tvrde da je nekoliko faktora u igri – pažnja koju Japanci posvećuju zdravlju, redovni lekarski pregledi dece ali posebno školski ručak.
O jelovniku za školski ručak odlučuju nutricionisti i taj obrok se služi u svim osnovnim školama i u većini srednjih škola u Japanu, objašnjava pedijatar i profesor sa tokijskog univerziteta Mitsuhiko Hara.
Ručak u školi je obavezan i nije dozvoljeno da učenici donose užinu. Većina tih obroka nije besplatna, ali su značajno subvencionisani.
Zvaničnici japanskog ministarstva zdravlja objašnjavaju da školski ručak nadoknađuje sve nutritivne elemente koji nedostaju u ishrani dece kod kuće.
Ti obroci značajni su i u edukaciji dece pošto se dnevno preko razglasa u školama đaci obaveštavaju šta imaju za ručak i zbog čega je to dobro za njih.
U osnovnim školama učenici moraju da svrstaju ono što jedu u različite kategorije učeći tako da razlikuju vrste namirnica.
Praksa obaveznog ručka u Japanu postoji od 1889, kada je država delila pirinčane kuglice i ribu deci iz siromašnih porodica u prefekturi Jamagata, na severu arhipelaga. Taj program se zatim proširio na ceo Japan, posebno posle Drugog svetskog rata.
Uz dobre navike u ishrani i svest o značaju zdrave hrane, stručnjaci skreću pažnju i na to da je Japan jedna od retkih zemalja koja veliku pažnju poklanja godišnjim dobima, odnosno konzumiranju namirnica koje uspevaju u određenoj sezoni.
Japan ima jednu od najnižih stopa smrtnosti kod odojčadi, a broj dece sa prekomernom težinom ili gojazne dece od pet do 19 godina je 14,42 odsto, što je znatno manje nego u većini drugih razvijenih zemalja.
Po ovom kriterijumu, SAD su na vrhu Unicefove liste sa 41,86 odsto, dok na primer Italija ima stopu od 36,87 odsto, a Francuska 30,09 odsto.
Porast broja gojazne dece fenomen je koji pogađa i Japan, češće među siromašnim porodicama koje, nastojeći da smanje troškove ishrane, deci služe obroke sa više ugljenih hidrata a manje proteina.
Izvor: Danas
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Problemi gutanja: najčešći uzroci otežanog gutanja i kome se obratiti
Šta su zapravo problemi gutanja? Problemi gutanja ili disfagija su jako širok pojam i obuhvataju put od vizuelnog prepoznavanja hrane, mirisa, ukusa pa preko planiranja i izvođenja svih pokreta žvakanja,...
Koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvećima u Evropi: Otkud to i šta su posledice?
M. Radenković Prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna je od najvećih u Evropi, i iznosi 2,4 mikrograma po decilitru. Slične vrednosti mogu se naći u još par...
Tiodorović o akutnom hepatitisu kod dece: “Možda se radi i o koroni”
Još se ne može precizno reći i sa sigurnošću tvrditi šta izaziva akutni hepatis kod dece, od koga je obolelo 450 dece u 30 zemalja sveta, ali postoje pretpostavke koje...
„Misterioznim hepatitisom“ zaraženo 228 dece u svetu
Iako se u Srbiji prati stanje jednog devetogodišnjaka, zvanične potvrde o pojavi hepatitisa nepoznatog porekla u Srbiji nema. Lekari apeluju da ne treba dizati paniku, već održavati higijenu i ukoliko...
Nema komentara.