Ne smatrajte svoje dete preplašenim. Jedini način da prevaziđe strah jeste da od vas dobije potvrdu da ono to može.
K ima 11 godina, odlična je učenica i dolazi po preporuci logopeda zbog mucanja.
M: Ona je generalno plašljiva kao osoba. Evo i sad je trema drma.
P: Dobro, ali ja sam joj skroz nepoznata. A ona je došla ovde da priča o nečemu što joj je problem. U tom smislu… u redu je što ima tremu. Zato ćemo mi polako…. osmehne se K.
Prepoznajte anskioznost kod dece na vreme
M: Ona je po prirodi plašljiva, uplašena, boji se svega. Ja je juče vidim, pune oči suza. Šta je bilo? Pa bojim se šta ću dobiti iz matematike. Da li je to matematika, srpski, bilo koji predmet ona ima strah.
P: K ajde molim te izađi malo ispred da crtaš dok ja pričam sa mamom, može?
K izlazi.
P: Dakle dokle god vi budete… neophodno je da vi nju ne smatrate preplašenom. Ja znam da to sad zvuči paradoksalno, ali jedini način da ona prevaziđe strah jeste da od vas dobije potvrdu da ona to može. Dokle god vi nju tako vidite, kao uplašenu, preplašenu, ona će sigurno to i biti…
“Ne smatrajte svoje dete preplašenim. Jedini način da prevaziđe strah jeste da od vas dobije potvrdu da ono to može.”
M: Mhm.
P: Bez obzira što možda ne mislite da je to tako, probajte da joj šaljete poruke dobro je, ti si okej, ti si hrabra, već više puta si to radila, ja sam sigurna da ti to možeš, jeste da se ponekad uplašiš, ali nije to strašno, svako se uplaši… Bez obzira što je to kod nje malo jače, da joj šaljete obrnute poruke.
13 moćnih rečenica koje dokazano pomažu u smirivanju anksiozne i plašljive dece
M: Obrnute poruke.
T: Da. I svaki put kad uradi nešto uprkos tome što se uplašila obavezno je pohvalite.
Usmeravajte svoju decu u onom smeru u kom vi želite. Ne zaboravite da vam veruju. Sve što treba da nauče o sebi najpre će čuti od vas. Imajte to na umu kada im govorite kakva su.
Priče sa stranice nastale su kao proizvod rada sa decom i roditeljima u Razvojnom savetovalištu doma zdravlja Zvezdara.
Izvor: Psihosinergija
Kako razlikovati normalan strah od anksioznih poremećaja kod dece?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Zašto je otuđivanje deteta psihološko nasilje
Zamislite sebe kao odraslu osobu, koja je bez svoje želje odvojena od nekoga koga voli. Oduzeta vam je...
Kad kažete “Vrati mu!”, da li stvarno to želite za svoje dete?
Piše: Irena Pilipović “Ko je “prvi počeo” je kod dece izrazito subjektivan doživljaj. Ja još nisam upoznao dete koje je prvo počelo.” Nenad Arsić Povela se, na jednom portalu za...
Pandemijske lekcije: Zbog više vremena sa porodicom, deca su bolje nego pre korone!
Anketiranje dece pokazalo je da su se tokom meseci provedinih u karantinu zbog pandemije osećala manje anksiozno nego ranije. Kada su ih pitali da navedu nešto što im se svidelo u...
10 preporuka kako da vodite razgovor sa detetom o seksualnom nasilju
Razgovor sa detetom o seksualnom nasilju treba da bude osmišljen kroz igru, bez zastrašivanja i pretnji. Treba da prati dete i da zadovolji njegovu potrebu za sigurnošću. Roditelji imaju puno...
Nema komentara.