Pitanje rodne ravnopravnosti nije nešto o čemu se priča poslednjih godina, već je to tema bila i pre više decenija. O tome da je vaspitanje i rani razvoj ključan za stvaranje radnih navika i oblikovanje stavova po kojima će živeti i kasnije govorila je ‘drugarica’ Ješić, učiteljica, davne 1967. godine.
„Pa to je ono što ja hoću da kažem, a možda ne mogu da kažem kratko“ – započela je.
„Vaspitanje – mi možemo decu od početka učiti da nema muškog i ženskog posla. Stvarati jednake radne navike jer onda ćemo dobiti ljude, ne sutra, kroz 30, 40, 50 godina – koji će drugčije misliti i drugčije raditi.
Međutim, imala sam otpor roditelja, otpor očeva. Na roditeljskom sastanku protest.
‘Kako to? Zašto to? Što ti našu decu tako učiš? Kako to da dečak pere sudove?’“ – pitanja su sa kojima se susretala na roditeljskim sastancima. Mnogi roditelji, pre svega očevi, nisu bili na strani njenog viđenja vaspitanja.
Ipak, nije samo vaspitanje u školi ono što može da utiče na decu. Pre svega – to je naš lični primer, primer ponašanja roditelja u kući.
„‘Šta tata radi?’“ – pitanje koje se deci postavlja, kad dođe s posla. Uglavnom odgovaraju, 80 posto, uzme i čita novine, leži i čita novine. ‘A šta mama radi?’ Pere sudove, kuva ručak za sutra, sprema stan i tako dalje.
U pitanju su i naše navike. Nije samo kriv muškarac, tu je kriva i žena.
Meni smetaju navike, stavovi, da se nešto radi ženi – ‘perem TI sudove’ ili ‘doneo sam TI sa pijace’, TI – tebi znači, a nije ‘doneo sam NAM’ i ‘perem NAM sudove’.“ – rekla je učiteljica Ješić.
Na pitanje da li bi pre glas na izbornoj listi dala za muškarca ili ženu, ‘drugarica’ Ješić odgovara:
„Ja ne gledam da li je žena ili muškarac, već kakav je čovek. Meni uopšte nije bitno da li je neko žena ili muškarac, tako bih volela da bude celom društvu.“
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Izvor: Instagram post
