DECA koja imaju iskustvo gajenja biljaka manje su probirljiva u hrani, odgovornija su i neuporedivo bolje znaju biologiju.
Većina dece bi sa zadovoljstvom radila u bašti ukoliko bi im roditelji dozvolili. Kada se jednom postavi, u bašti nema mnogo radova, ali traži svakodnevnu brigu. Isto važi i za cveće na balkonu kojem je potrebno redovno zalivanje i povremeno čupanje korova. Mali baštovani biće odgovorniji prema prirodi, a naročito ukoliko nauče da sklanjaju stvari nakon što obave poslove.
Uvedite decu u baštovanstvo
Dobar način da se dete natera da jede povrće koje ne voli je da ga samo odgaji, jer svako želi da isproba plodove svog rada. Uz poneko povrće, dobro je i da sade ili zalivaju cvetnice, jer su atraktivne. Deca treba da posmatraju presađivanje cveća, jer je neprocenjivo iskustvo da svojim očima vide kako izgledaju osovinski i žiličast koren, kako rizom, a kako lukovica. Takođe, deca koja provode dosta vremena u bašti ili na svežem vazduhu, uz razgovor o biljkama naučiće imena cveća i povrća, insekata i ptica, što će biti dobar osnov za biologiju.
Veoma je korisno da dete preuzme neke obaveze, a uzgoj biljaka je višestruko značajno iskustvo koje može i da pomogne u životu. Gajenje biljaka u kući je organska poljoprivreda, a zbog osećaja obaveze prema svom vrtu dete će, možda, odustati od želje da dobije ljubimca.
Od 3. godine deca će uživati da dodiruju zemlju i naročito da zalivaju. Najvažnije je da se zainteresuju za rad u bašti, ali ne mogu da dobiju važna zaduženja. Najbolje je zaposliti ih da zalivaju sveže posađeno cveće.
Od 5. godine su dovoljno stari da dobiju svoje zaduženje poput neke konkretne biljke o kojoj će brinuti. Treba ih zadužiti za izdržljivu biljku poput pasulja, koja ujedno vrlo brzo pokazuje rezultate truda.
