Strah od škole: Zašto se javlja i šta možemo da učinimo?

Za većinu dece, polazak u školu ili povratak u školsku klupu nakon raspusta predstavlja događaj koji sa nestrpljenjem očekuju i kome se raduju. Međutim, kod jednog broja dece javlja se strah od škole.

Radite na tome da dete izgradi samostalnost – da se samo oblači, vezuje pertle, usvoji higijenske navike. Kako bi se razvijalo samopouzdanje kod dece, dobro je da imaju određene obaveze u kući primerene njihovom uzrastu. Šetajte sa detetom od kuće do škole, zadržite se u školskom dvorištu, ako je dozvoljeno i uđite u školu kako bi dete osetilo atmosferu. Pričajte sa njim o svojim školskim danima i lepim iskustvima, ali i kako ste prevazišli neka loša iskustva. Dozvolite detetu da samo odabere školski pribor, i često kupujte zajedno još po neku sitnicu za školu. Ritam spavanja i obroka postepeno prilagodite onom koji ga očekuje. Zajedno napravite kutiju za olovke. Podstičite druženje sa drugarima iz razreda, ali ne prisiljavajte dete.

Ako očekujete da Vaše dete bude najbolje u startu, to može smanjiti njegovo samopouzdanje. Stalno kritikovanje će dovesti do toga da se povuče, zatvori i izgubi poverenje u Vas. Morate raditi i na tome da smanjite vlastiti stres i da verujete da će detetu biti dobro u školi.

- Advertisement -

Sport je dobar način sticanja radnih navika i učenja nošenja sa neuspehom, kao i funkcionisanja u grupi ako je reč o grupnom sportu.

Moramo da pomognemo detetu da zavoli školu i učitelja. U razredu je potrebno razvijati odnose poverenja, uvažavanja različitosti, ravnopravnosti i sigurnosti, gde svako dete ima mogućnost da se dokaže kroz igru, rad i učenje. To detetu dalje pomaže da razvije samopouzdanje i veruje u svoje sposobnosti. U tome će mu pomoći i uključivanje u razne nastavne i vannastavne aktivnosti, kroz koje će se bolje upoznavati i sa vršnjacima.

Čak i kada dete ne prolazi kroz tešku adaptaciju, imajte u vidu da je dolazak u novu sredinu svakako velika promena. Svakom detetu je potrebna topla porodična atmosfera, bez frustracija i strahova, kako bi se fokusiralo na svoje obaveze.

Svaki podstrek i pohvala, što od strane roditelja, što od strane nastavnika, potkrepljenje su za ponovno suočavanje sa strahom, koji vremenom gubi na intenzitetu. To je ujedno i tehnika kognitivno-bihejvioralne terapije. Tehnike se kreću od preplavljivanja dražima koje izazivaju strah i napetost do postepenog izlaganja situacijama, što zavisi od same ličnosti deteta. Decu treba učiti da se suoče sa problemom umesto da od njega beže. Sa sticanjem samopouzdanja uporedo jačaju i socijalne veštine. Posebno su od značaja trening asertivnosti i učenje metoda relaksacije.

Mr Anđela Zlatković

dipl.defektolog-specijalni pedagog

- Advertisement -

Izvor: Vaš psiholog

spot_img
spot_img

Najnovije

Najavljena protestna šetnja prosvetara u Novom Sadu kao deo štrajka

Uporedo sa štrajkom, reprezentativni sindikati se bore i za Kolektivni ugovor kojim bi početna plata prosvetnih radnika bila izjednačena sa prosečnom zaradom u Srbiji.

U petak obustava rada u svim školama na sat vremena

"Do ispunjenja ovih zahteva, svakog petka će biti organizovane obustave rada u svim školama", ističe se u saopštenju.

U Srbiji 250 hiljada ljudi pati od depresije: Praznični period može biti posebno izazovan

Veliki deo populacije ima predrasude u vezi sa problemima mentalnog zdravlja. U Srbiji 250 hiljada ljudi pati od depresije...

Dizni povukao crtani film iz 1977. zbog scene 18+

Dizni je bio prisiljen da povuče milione primeraka animiranog filma nakon što je u njemu uočena scena namenjena odraslima.

Elementi koji karakterišu autizam

Odlomak iz priručnika "JESTE AUTIZAM, NIJE AUTIZAM? KAKO DA PREPOZNAM I ŠTA DA RADIM?" Tatjane Krstić. 

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img