Roditelj je prvi učitelj kog će dete imati. Daleko pre nego što uđe u učionicu već je izloženo osnovama jezika i učenja. Od reči koje koristite do aktivnosti koje pružate, vi igrate ključnu ulogu u oblikovanju dečijeg mozga koji je poput sunđera.
Autor: M. Rašić “Jesen u mom kraju”, “Kako sam proveo letnji raspust”, “Moja generacija”… Ovo su samo neke od tema koje đaci dobijaju na pismenim zadacima već decenijama. Učiteljice su nam objasnile da te teme ostaju zato što su u funkciji obogaćivanja rečnika, ali u poslednje dve generacije, povlače, jedna stvar…
Dečacima čitanje ide mnogo teže nego devojčicama, i tokom poslednjih petnaest godina ta razlika je konstantna. Novi uvidi u srž ovog problema mogli bi pomoći da se ova razlika smanji.
On uči važnu lekciju svaki dan. Ali ne uči da čita. Iako u školu neće doći s “naprednom veštinom čitanja”, imaće mnogo više toga.
Vreme i prostor rezervisani za čitanje su od presudnog značaja da učenik čita iz zadovoljstva. Zbog toga, Centar za učenje i čitanje obiluje policama prepunih knjiga (manje-više oko 20 knjiga po učeniku), kao i foteljama i velikim jastucima gde učenici mogu da se smeste da čitaju
Imaju li naša deca zbilja “strah od slova” uz koji izrastaju u pripadnike “najnepismenijeg naroda u Evropi” ili je ovde reč o senzacionalizmu, a deca ipak čitaju, samo ne ono što bi “odrasli” želeli?
Kada mališani slušaju muziku, aktiviraju im se delovi mozga zaduženi za osećaj zadovoljstva.
Disleksija u velikoj meri otežava savlavadanje školskog gradiva, a uglavnom je imaju dečaci. Sa smetnjom se rađa, uzrok su geni i psihosocijalni faktor, često se otkrije u igri “na slovo na slovo”
Kada sam imao osam godina, knjige me nisu zanimale. Ovako je moj otac rešio taj problem. Nisam čak ni bio svestan da pokušava da me natera da čitam. Tek godinama kasnije sklopio sam celu priču.
Biblioteka grada Beograda dodelila nagradu najaktivnijem čitaocu u kategoriji dece do 14 godina.
