Rock & roll je bio svuda oko nas, mirisalo je na novi val i vuklo na ples. Mogao si izgledati kako hoćeš, ići gde hoćeš, raditi šta hoćeš – naravno u spektru ponuđenog. Bili smo mangupčići, ali svetlosnim godinama daleko od ičeg nalik kriminalu.
Koliko nam je deda važna figura u životu - zna svako ko je odrastao sa (bar) jednim i ko ga i dalje ima. Ali koliko su dedi važni unuci?! E to je nešto što se rečima jedva može opisati...
Moramo biti svesni da dobrotu čini i hrabrost davanja bez uslova, odgovornost prosuđivanja prvo sebe pa drugih. Da dobrota stanuje u psihički, emocionalno, duhovno, estetski i etički zaokruženoj ličnosti.
Vraćajući se stazom sećanja u prošlost, na ljude koji su ostavili trag u memoriji, a od sećanja - mnogo više nego što smo mislili... Dario Rosi piše o ljudima jer "nijedan čovek nije ostrvo"...
Da je u nama nešto savršeno "fabrički podešeno" da zna sve što bi trebalo da zna... i da bi samo trebalo tu savršenost povremeno poslušati... piše Dario Rosi
Rock & roll je bio svuda oko nas, mirisalo je na novi val i vuklo na ples. Mogao si izgledati kako hoćeš, ići gde hoćeš, raditi šta hoćeš – naravno u spektru ponuđenog. Bili smo mangupčići, ali svetlosnim godinama daleko od ičeg nalik kriminalu.
Koliko nam je deda važna figura u životu - zna svako ko je odrastao sa (bar) jednim i ko ga i dalje ima. Ali koliko su dedi važni unuci?! E to je nešto što se rečima jedva može opisati...
