Godine 1971. psiholog sa Stanforda Filip Zimbardo dobio je značajnu donaciju od američke mornarice i marinaca da istraži interakcije i dinamiku između čuvara i zatvorenika u zatvorima.
Nova studija otkriva kako mozak pokreće radoznalost kod dece kao odgovor na vizuelnu nejasnoću. Istraživači su identifikovali delove mozga koji procenjuju nesigurnost, što izaziva radoznalost.
To ne znači da decu treba podsticati da što više spavaju kako bi se poboljšao razvoj mozga, kažu naučnici, već samo da im treba omogućiti da spavaju koliko god im je potrebno.
Tinejdžer koji se ceo dan kontroliše u školi, u društvu i na mrežama, kod kuće često „pukne“. Ne zato što ne poštuje roditelje, već zato što više nema snage da glumi da je dobro.
Deca sa ocem koji je ulagao u njih i provodio vreme s njima imaju više šansi da steknu emocionalnu sigurnost. To im daje samopouzdanje da istražuju i izlaze iz sigurnosti poznatog okruženja.
U svetu u kom se stalno govori o pozitivnom razmišljanju, motivaciji i „lepšoj strani života“, roditeljstvo lako sklizne u zamku toksičnog optimizma – ideje da su negativne emocije nešto što treba brzo popraviti, potisnuti ili preskočiti.
