Čovek često krivi okolnosti za svoje probleme. Ne treba dozvoliti sebi da smatramo da smo žrtve nepravde, već možda za početak žrtve načina na koji razmišljamo.
“Kada bi on samo manje radio, kada bi ona samo manje komentarisala, kada bi njena mama ređe dolazila, sve bi bilo, da ne kažem - banja”. U realnosti, i kada zagrebemo dublje, postoji mnogo toga što nije tako jednostavno, evidentno i podrazumeva odgovornost i analizu ponašanja oba supružnika. - Piše Ana Jokić, psiholog
Tako su naučili iz svojih najranijih odnosa, živeći sa roditeljima koji su morali uvek da budu OK. I uvek u pravu.
Oni su tako razrešili svoju bespomoćnost. Postali su svemoćni i svekrivi.
Od detinjstva sam natovarila na sebe krivicu za ono što se dešava s vama. Ali umorila sam se i više neću da uzimam odgovornost na sebe za to što je vama loše, zato što je to vaš izbor, to je vaš život, to je vaša odgovornost.
Starosna granica se kao crvena linija isprečila nad maloletnicima koji nekažnjeni mogu da čine krivična dela, kod nas do 14, u Grčkoj do 13, Holandiji do 12 a u Britaniji do 10 navršenih godina...
U savremenom svetu, gde je sve veći broj poslova vezan za rad za računarom, a slobodno vreme često provodimo uz televizor ili telefon, sedenje je postalo naš svakodnevni obrazac ponašanja.
