Od detinjstva sam natovarila na sebe krivicu za ono što se dešava s vama. Ali umorila sam se i više neću da uzimam odgovornost na sebe za to što je vama loše, zato što je to vaš izbor, to je vaš život, to je vaša odgovornost.
Foto: Freepik
„Mama i tata, ja nisam kriva za to što je vama tako…
Nisam kriva što vi tako živite… tako jedno s drugim komunicirate…
Nisam kriva što nemate hrabrosti i odlučnosti da nešto izmenite u svom životu…
Ja za to nisam kriva!
Vi sami odbijate da budete odrasli. Vi sami birate tu poziciju, da su za to što vam se dešava krivi svi, pa i ja, samo ne vi. Vi sami ste na sebe natovarili tako mnogo da od toga padate na kolena, umarate se, ljutite. Vi sami ste sebi izabrali takav život – SAMI!
Čak i tada – u mom detinjstvu – vam je bilo loše NE zbog mene.
Da, svejedno sam se osećala krivom što vam je teško – sa sobom, sa životom, sa mnom. Osećala sam se krivom za vašu nervozu, ljutnju, umor. Jako sam patila, ali nisam znala kako da vam pomognem da prestanete biti takvi – umorni, teški, nervozni. Zbog toga sam plakala. Zbog toga sam se jako ljutila na sebe, što nemam snage da vam život učinim lakšim i radosnijim.
Jako sam želela da budem onakva kakvom ste me vi želeli videti, da se pred komšijama ne biste stideli, da biste se pred rođacima mogli sa mnom hvaliti, ali nisam uvek uspevala i zato sam se još više ljutila na sebe, što ne opravdavam vaše nade.
Od detinjstva sam natovarila na sebe krivicu za ono što se dešava s vama. Ali umorila sam se i više neću da uzimam odgovornost na sebe za to što je vama loše, zato što je to vaš izbor, to je vaš život, to je vaša odgovornost.
Ja neću više da uzimam na svoja leđa ono što ste vi natovarili na sebe.
Ako nemate snage za nešto – snizite svoje ambicije, apetite, nađite kompromis među vašim željama i mogućnostima – to je vaš je zadatak, da to uradite, a ne moj.
Ne sviđa vam se život – dosadan vam je, težak – to je vaš zadatak, da svoj život učinite interesantnijim i lakšim, i ne na moj račun, već sami. Niste zadovoljni sa vašim odnosima – i šta, odrasli ste ljudi – rešavajte to pitanje sami. I ne vucite me svako na svoju stranu, jer ja ću vas, svejedno, voleti jednako.
Ne sviđa vam se kako i gde ja živim – ali, to je moj život, a ne vaš, i u svom životu ja donosim odluke sama – i nisam obavezna da opravdavam vaša očekivanja niti da dostižem ono što niste dostigli vi.
Mama/tata ja vas puštam i vaš sopstveni i samostalan život – takav kakvog ga vi birate sami za sebe. A meni je vreme da živim svoj život, svoja interesovanja, da odlučujem onako kako JA hoću. Do skorog viđenja! Volim vas! Grlim! Vaša…“
https://www.b17.ru/article/38452/
Izvor: Poznaj sebe
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Mama i tata, ja nisam kriva što je vama loše!
„Mama i tata, ja nisam kriva za to što je vama tako… Nisam kriva što vi tako živite… tako jedno s drugim komunicirate… Nisam kriva što nemate hrabrosti i odlučnosti...
Nama niko nije govorio ”Volim te”
Piše: Angelina Radulović Nama niko nije govorio ”Volim te”. Nisi mogao isterati lako tu rečenicu iz naših naoko težački grubih roditelja. Njihove su reči bile skupe. Pohvale još skuplje....
“Jesu li vam rekli da su me tukli da crtam jer mama radi u … i čuva mi radno mesto?!”
Inspirisana provalom malograđanštine i arogancije, ilustrovaću naše duboke probleme jednim iskustvom. Dovoljno je staro, pre više od 6-7 godina, pa mogu o tome u kružoku javnosti. Imadoh učenika, visok lep...
Pitanja koje možete postaviti sebi i svojoj deci, ukoliko vas ovih dana preplavljuje strah
Prvo, razumljivo je što ste uplašeni. Ovaj strašni događaj poljuljao je naša uverenja o sigurnosti i o ljudskoj prirodi. Deluje kao da više ništa nije isto. Međutim, normalno je i da želite...
Nema komentara.