Nekada detetu strahovi služe samo za to da zna da je neko tu
Ona je u ovu policu strpala strah od tatinih batina, i maminih i tatinih svađa, i maminih jecaja, i lomljenja čaša i one bespomoćnosti koju je osećala.
Ljiljana Milić
Niko nije dužan da za tebe bude najbolje moguće dete kako bi ti bila najbolja moguća mama
Niko svoje rođenje od tebe nije tražio. Zato ne duži svoju decu dugom nepovrativim, jer deca lako poveruju, a ne mogu rođenjem da ti vrate.
Prezaštićeno dete je kao bežični telefon koji ne može daleko od baze
Pišti u njemu anksioznost, nesigurnost. Počinju panični napadi. Čim ostane sam i oslonjen na sebe. Jer nema “bazu” u sebi.
Kad govorite detetu da vam nešto duguje, prenosite onu istu traumu kojom su i vas polomili
Roditelj učestvuje u formiranju jednog bića, koje će jednom formirati neko drugo biće. I deca nam nisu ništa dužna.
Ako dete zamrzi roditelja
Ako dete ZAMRZI roditelje, to znači da mu roditelji nisu ostavili nijedan drugi izbor. Osim da mrzeći njih zamrzi i sebe. Jer roditelji su deo nas.
Sine, samo da mi budeš srećan
Od svega rečenog on je svojim sedmogodišnjim razumevanjem zapamtio samo ovo: ovo što ja radim je mučenje, a ja se mučim zbog tebe.
“Ti si moja jedina svetla tačka” nije ljubav prema detetu, već zloupotreba
Većinom jedan roditelj glumi žrtvu drugog, dok se deca regrutuju u redove spasitelja. Bar jedno dete. Ono najosetljivije.
Ako se dete nikada nije pobunilo, kako da poraste u osobu koja će poštovati i sebe i druge?
Ako se to dete nikada nije pobunilo protiv bar jednog NE, kako da poraste u osobu koja će poštovati bilo koga, uključujući i sebe?
Ako želiš nešto da ostaviš svojoj deci, pobrini se da sada i ovde učiniš nešto za sebe
Ako već hoćeš da ostaviš nešto, pobrini se da sada i ovde učiniš nešto za sebe. To će tvoja deca gledati i prepisaće od tebe.
Zašto da se naša deca trude ako mi vodimo mučne živote?
Promena je naša obaveza pred našom decom. Ako nas muče sopstvene kože, ako se gušimo u svojim odnosima, ako stalno udaramo u iste zidove, naša je obaveza da nešto sa tim uradimo. Jer ta uverenja, te zidove, ta gušenja, ostaju našoj deci. A ona nisu kriva što mi ne znamo bolje. Mi smo odgovorni što ne saznamo to bolje!
