One žene koje kažu: „Idi ti, ja ću, ovo nije tvoj posao, nije za muškarce“ odvajaju dete od rođenog oca još u ranom detinjstvu. Tata se ne oseća uključenim u bebin život i nije izvesno da li će se taj kontakt uspostaviti kako treba. Te žene guraju oca da pregori – jer što manje on čini za dete, to je manje ljubavi u njemu a više obavezanosti.
One nemilosrdno odbacuju sve što se ne uklapa u njihovu sliku pod nazivom „Kako ja želim“. I suprotno glasinama zavidljivaca, dobijaju posao, muža i život kakav žele.
O tome zašto smo nesrećni, koje su prepreke na putu do sreće i šta treba promeniti, Labkovski često govori na predavanjima po celoj zemlji. Donosimo neke zaključke:
Mnogo godina govorim da učenje ne sme da se nalazi u zoni odgovornosti roditelja. I da je to u interesu obeju strana. Ali roditelji nastavljaju da okupiraju tu zonu i vrlo ih je teško isterati odande.
"U sigurnom odnosu sa nama dete treba postepeno da nauči da može da podnese frustraciju i neprijatnost i da neprijatno osećanje samo po sebi nije znak da nešto mora odmah da se promeni" - piše Nataša Drageljević, vaspitačica i direktorica PU "Mala škola" u Sremskoj Kamenici
Cilj događaja je da roditeljima pruži pouzdane informacije, praktične smernice i prostor za međusobno povezivanje i razmenu iskustava o pitanjima koja su važna upravo njihovoj porodici.
Razgovor o školi ne bi trebalo da služi samo proveravanju ocena, domaćih zadataka i ponašanja. Njegov pravi cilj jeste da razumemo kako se dete oseća u svetu u kojem provodi veliki deo dana.
Ljudi vole da veruju da ih sposobnost razmišljanja izdvaja od ostalih živih bića. Ipak, to što raspolažemo složenim mozgom ne znači da uvek donosimo dobre odluke. Naprotiv, veliki broj mogućnosti, snažna uverenja ili stres često mogu da nas odvedu do pogrešnog izbora.
