Naša deca nisu naši savetnici ni terapeuti ni prijatelji ni drugari. Naša deca nisu ni zrelija za svoje godine ni starmala ni preozbiljna. Naša deca su samo deca.
Toliko je ovakvih situacija gde narcistički branimo svoju decu, doživljavajući ih kao vlastite ekstenzije. Kao ono: kad pričaš o mom detetu, pričaš o meni.
Kažeš sebi. Jednoga dana kada ja budem imala svoje dete, ja ću njemu biti onakva majka kakvu nisam imala, a bila mi je potrebna. I onda rodiš dete, ništa od ovog ne možeš da uradiš.
Ubedite ga da je razmaženo i nezahvalno dok se vi satirete da mu obezbedite sve za život. Budite mučenici, to je najbolji azil. Nek zna da sve što radite radite zbog njega. Ništa zbog sebe. Vi niste sebi važni.
U gradovima severne Finske poput Oulua, roditelji i dalje praktikuju nešto što mnogi smatraju neverovatnim – ostavljaju svoje bebe da spavaju napolju u kolicima čak i zimi, na temperaturama ispod nule.
Erih From je u delu “Anatomija ljudske destruktivnosti” istraživao korene agresije, mržnje i nasilja. Šta nam njegovi zaključci mogu reći o odrastanju, empatiji i vaspitanju dece danas?
Kompanija „Matel“ predstavila je prvu barbi lutku sa autizmom, u okviru linije "Barbie Fashionistas", kako bi veći broj dece u igračkama mogao da vidi odraz sopstvenih iskustava i sveta koji ih okružuje.
